Њзбекстон республикаси олий ва њрта


ИДЕАЛ ГАЗ ХОЛАТ ТЕНГЛАМАСИ



Download 0,82 Mb.
bet11/37
Sana05.07.2022
Hajmi0,82 Mb.
#742205
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   ...   37
Bog'liq
1884 Физика

ИДЕАЛ ГАЗ ХОЛАТ ТЕНГЛАМАСИ. Олдинги парагрифларда биз курдики, газ параметрларини бири узгармаган холларини. Энди эса Р, V ва Т хам бир вактнинг узида узгарадиган жараёни курайлик. Бундай жараённи 1834 йили Клаперон, Бойль-Мариотт ва Тей-Люссак конунларини бирлаштириш билан топган.
Фараз килайлик, m массаси газ холати V11, ва Т1 бошка холатда V22, ва Т2. Бунда, Т1 =const изотермик жараёнда газ хажми V2 гача узгаради , босим бунда Р1 га тенг.
Иккинчи жараён V2 const изохорик жараёнда харорат Т2 кимматгача узгаради. Босим бунда Р2 булади.
Биринчи боскич Боиль-Мариот конуни билан ифодаланади. V1 Р1 = V2 Р12 ; булади. Р12 = V11 / V2 ;
Жараённи иккинчи боскичи Гей-Люссак конуни билан ифодаланади. Р11 / Р2 = Т12 ; бу формулага Р12 ни куйиб, оламиз
V1Р1 /V2Р2 = Т12 ; бундан V1Р1 / Т1 = V2Р2 2 ;
Демак, газнинг берилган массаси учун PV/T катталик узгармасдан экан. PV/ T = В = const ; (8)
Бу формулага Клапейрон конуни деб юритилади. Бу формулада яъни Клапейрон тенгламасида камчилигига В катталик турли газлар учун турличадир.
1875 йили Менделеев Клапейрон тенгламасини Авагадро конуни билан бирлаштириб, 1 кмоль газни Vм билан белгилади ва куйидагича ифодалади. PVм / T = В
Авагадро конунига асосан Р ва Т нинг бир хил кийматида хамма газларни киломали бир хил Vм хажмни эгаллайди. В нинг кийматини R билан белгиласак PVм / Т = R ; (9)
R- универсал газ доимийси (9) формуладан PVм = RT; (10)
Бу формула киломоль газ учун Менделлев-Клапейрон тенгламаси дейилади. Газни хажми массасига пропорционал булгани учун (бир хил P ва T да) V м / V = M/ m
Бунда, M - киломоль; V - эса массали газни хажми, бу холда Vм = V M / m ; бу ифодани (10) формулага куйсак
PV= МRT / m ёки PV = mRT / М; (11)
Бу тенглама ихтиёрий массали газ учун Менделеев-Клапейрон конунини ифодалаёди. (11) формуладан газни зичлиги Р нинг ифодасини топиш мумкин.
P = mRT/MV аммо m/V=s у холда Р= sRT/M ,бундан S= PM/RT
R- ни топсак, R=1 атм. 22,42.103 л/к.моль/273 град=82 л.атм/град.к.моль
R-ни СИда R=8,32.103 Ж/ град.к.моль
ХУЛОСА. Биз механика курсида жисимларни харакат конунлари устида гаприб, аммо шу жисимларнинг кандай тузилганлиги, хоссалари хакида сузламадик. Малекуляр физикада эса малекулалар, физика бобида эса модда тузилиш, хоссалари айникса модданинг барча физикавий кимёвий хоссаларини узида жам этган молекула ва атом хакида кискача танишдик. Физикани малекуляр физика кисмини урганиш бошкача табииатшунос фанларни урганишимизга ёрдам беради.



Download 0,82 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   ...   37




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish