Њзбекстон республикаси олий ва њрта


Суюк ва катик жисмларнинг иссиклик утказувчанлиги



Download 0,82 Mb.
bet13/37
Sana05.07.2022
Hajmi0,82 Mb.
#742205
1   ...   9   10   11   12   13   14   15   16   ...   37
Bog'liq
1884 Физика

Суюк ва катик жисмларнинг иссиклик утказувчанлиги. Биз олдинги парагрифларда газлар учун иссиклик утказиш жараёнини курганда айтдикки, бу конун суюкликлар учун чикарилган деб  Q =  [T/x] S t - иссиклик утказувчанлик коэффициенти; T/x- xарорат градиенти; S - иссиклик утказилаётган юза; t- кучишнинг давом этиш вакти; К- ни киймати; 10-3- газларда; 10-1- металмас жисмларда; 101 ж/м.сек град. Металларда Масалан, кумушда =423 ж/с.сек.град.
Суюкликлар хам каттик ва газсимон моддалар сингари молекулалардан ташкил топган булиб, улар орасида тутиниш кучлари мавжуд. Суюкликнинг хар бир молекуласига, уни ураб турган ва 1,5 .10-9 м гача масофада жойлашган шу суюкликнинг бошка молекулалари таъсир килади. Шунинг учун олинган молекула атрофида радиуси R=1,5 10-9 М га тенг сфера чизсак бунга таъсир сфераси дейилади.
Суюклик сиртига жуда якин жойлашган В молекуланинг кушни молекулалар билан таъсир кучи бошкача руй беради. Бу холда молекуляр таъсир сферасининг ярмиси суюкликдан юкорига чиккан. В молекула унг ва чап томонидан, пастидан суюклик молекулалари билан таъсир килса, юкорисидан эса шу суюклик буглари молекулалари ва газ молекулалари билан узаро таъсирида булади. Натижада молекуляр таъсир сферасининг ичида ён томонларда жойлашган молекулаларнинг таъсири карама-карши йуналишларда бир хил булганидан бир-бирини компенсациялайди.
Молекланинг суюклик ичкарисидан сирт катламга утиши суюкликнинг ички катламларида жойлашган молекулаларнинг тортиш кучига тескари йуналишда руй беради. Суюклик сиртини энг киска (таранг) холда саклайди ва бу суюклик сиртига уринма равишда йуналган сиртни тарангловчи кучлар мавжудлигини билдиради. Бу кучлар сирт таранглик кучлари деб юритилади.
Суюкликларнинг сиртида руй берадиган бу ходисани характерлаш учун сирт таранглик коэффициенти тушунчасини киритилади.
Суюклик сиртини чегараловчи чизикнинг узунлик бирлигига таъмир этувчи кучни характерлайдиган катталик сирт таранглик коэффициенти дейилади. Агар сирт таранглик кучини F, суюклик сирт катлами чегарасининг узунлигини 1 десак, сирт таранглик коэффициенти куйидагича: а = F/l тенг булади.
Сирт таранглик коэффициенти СИ системасида Н/м, СГС системасида эса дин/см ларда улчанади.
Турли суюкликларнинг сирт таранглик коэффициенти хам хар хил булади. Баъзи суюкликларнинг харорати 200С га тенг булганда сирт таранглик коэффициентларининг кийматлари куйидаги жадвалда келтирилган.
Турли суюкликларнинг сирт таранглик коэффициентлари.

Суюклик тури

СГС, дин/см

СИ, Н/м

Сув

73

73 . 10 - 3

Керосин

24

24 . 10 - 3

Симоб

470

47 . 10 - 2

Спирт, 1% ли

21

21 . 10 - 3

Совун эритмаси

40

4 . 10 - 2

Суюкликнинг сирт таранглик коэффициенти суюкликнинг хароратига хам боглик. Суюклик харорати ортиши билан сирт таранглик коэффициенти камая боради ва шу суюкликнинг критик хароратида нолга тенг булиб колади


Масалан, сувнинг 00С даги сирт таранглик коэффициенти 75,5 дин/см, 100С дагиси 74 дин/см, 200С дагиси 73 дин/см, 600 С дагиси 66 дин/см , 80оС да 62,3 дин/см га тенг булади.

Download 0,82 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   9   10   11   12   13   14   15   16   ...   37




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish