Ӛзбекстан Республикасы Жоқары ҳәм орта арнаўлы билимлендириў министрлиги Әжинияз атындағы



Download 7,55 Mb.
Pdf ko'rish
bet93/333
Sana09.07.2022
Hajmi7,55 Mb.
#760690
1   ...   89   90   91   92   93   94   95   96   ...   333
Bog'liq
5-секция Информацион-технология бойынша

t
a
,
a
t
,
бунда 
а
– гилдиракни тусикка урилиш давомийлигини аникловчи, тупрок
ва тракторнинг юриш кисми умумий эластиклик хоссасини белгиловчи 
пропорционаллик коэффициенти. 
У холда:
a
tg
m
P
2
. (1) 
Куриниб турибдики, бу куч тезликнинг квадратига тугри пропорционал 
булиб, тусикнинг баландлиги ошиши билан у хам ошади, етакланувчи 
гилдиракнинг радиуси ошиши билан кучнинг микдори камаяди.. 


141 
Дала нотекисликларининг тузатилиши ва текисланиши, юкори харакат 
тезликларда ишлашни асосий шарти хисобланади. Буларга кушимча килиш 
мумкин, яъни майдон текисланган холатда машина трактор агрегатларининг 
иш унумдорлиги ошади. кишлок хужалиги экинларини хосилдорлиги 
купаяди, хосилни йигиштириб олишда хосил микдорини исроф булиши ва 
сугориладиган ерлардаги сув сарфи камаяди, бир вактнинг узида машина- 
трактор агрегатларига хизмат килувчи ишчи ва механизаторларнинг мехнат 
килиш ва иш шароитлари яхшиланади. 
(3)- формуладан куриниб турибдики, агар баланлиги
 h 
булган тусикнинг 
микдори ошиб борса, трактор тулик тухтаб колади, чунки 
h=r
булганда Т 
кучнинг микдори чексиз катта булиб кетади, худди шунингдек етакланувчи 
олд гилдираклар тусикни босиб ута олмайди, трактор етакловчи 
гилдиракларидаги итариш кучи энг юкори кийматга етганда хам трактор 
тусикни босиб ута олмайди. 
Бизга маълумки, бажарилган текислаш ишларининг сифати, майдоннинг 
яхши текисланган кисмларида, машина трактор агрегатини бошкарувчи 
механизаторнинг агрегат харакат тезлигини маневрчанлик холатда бошкариш 
кобилияти ва тажрибасига богликдир. 
Агрегатларнинг тезлик режими, жуда куп механизациялаштирилган 
ишларни бажаришда маълум даражада узгартирилганда иш сифати 
узгармайди. Бундай холат агрегат тезлик режимидан фойдаланиш 
имкониятини келтириб чикаради, бу эса аник чегарада агрегат иш сифатини 
ва иктисодий курсаткичларини яхшилайди. 
Агрегат тезлигини манѐврчанлиги алохида ахамиятга эга,чунки уни 
харакатланишида таъсир этувчи каршилик кучларининг юкори даражада 
енгиб утишга олиб келади,катта нотекисликларда ернинг каршилиги билан 
машина агрегатларининг огирлигини фарки купрок булганда тезликни 
манѐврлаш максадга мувофикдир. Агрегат тезлигини маневрлашдан 
максадимиз, юкори унумдорликка кам харажат сарфлаб эришишдан 
иборатдир, бу эса двигателнинг кувватидан туликрок фойдаланишга олиб 
келади. 
Агрегатнинг харакат тезликларини узатмадан-узатмага алмаштириш 
жараѐнида иш унумини пасайиши, узатмани алмаштириш жараѐнида босиб 
утган йул узунлигига богликдир. 
[3] Б.С.Свиршевскийнинг, бир узатмадан бошка узатмага утиш 
тугрисидаги фикрига мувофик, агар 
пер
1
1
2
2
)
(
t
t
p
(4) 
бунда, 
1
ва 
2
– агрегатнинг узатмасини алмаштиришга ва 
алмаштириб булгандан кейинги тезликларини ифодалайди, м/с 
t
p
– янги узатмага утгандан сунг агрегатни иш вакти, с 
t
пер
– агрегат узатмасини алмаштириш вакти, с 
2 раками – тезликни алмаштириш икки марта бажарилишини хисобга 
олувчи коэффициент. 
(4) чи тенгликдан


142 
1
2
1
2
nep
р
t
t
, с. 
Агар агрегатнинг иш вакти t
р
янги узатмада ишлаганда имкони борича 
камайса, бу механизаторнинг малакасига боглик, бунда агрегат ишлов 
бераѐтган дала узунлигининг энг кичик киймати куйидагига тенг булади. Шу 
вактда узатмани алмаштириш даврида агрегатнинг босиб утган энг кичик 
масофаси куйидагича булади. 
min
2
min
p
t
L
,м ѐки
1
2
1
2
min
2
nep
t
L
, м 
Тадкикотлар шуни курсатдики, 
1
ва 
2
танланган узатмага боглик 
экан. 
Тенгламадаги t
пер
тракторнинг тезлигини алмаштиришда йукотиладиган 
вакт булиб, у куйидаги асосий омилларга боглик: 
1)
Агрегатнинг иш шароитига, бажариладиган технологик жараѐнга, 
тезликка, юкланишга, агрегатнинг вазнига; 
2)
Узатмалар кутисининг конструкциясига, узатмани алмаштириш 
механизмига; 
3)
Агрегат бошкарувчисининг махоратига ва тажрибасига; 
Илмий тадкикотларнинг натижаси буйича t
пер
=1…10 сек. 
Хулоса килиб шуни таъкидлаш мумкинки, текислагичнинг 2,52 км/соат 
дан – 7,56 км/соат гача тезлигининг ошиб бориши билан тупрокни агрегат 
таркиби яхшиланиб боради ва фермер хужаликларидаги механизаторларни 
иш шароитлари ижобий хал этилиб, уларнинг соглигига салбий таъсир этувчи 
чанглик даражаси 2,0 – 2,5 мартагача камаяди. Ёнилги сарфи ва харажатлар 
камайиб, иктисодий тежамкорлик даражаси ошади, хамда текислашнинг 
технологик жараѐнларини кулай имкониятлари яратилиши учун замин 
тайѐрланади. Агрегат тезлигининг манѐврлаш, уларнинг техникавий ва 
фойдаланишдаги 
харакат 
тезлигини, 
иш 
унумини, 
иктисодий 
курсаткичларини ва иш сифатини яхшиланишига имкон беради. 

Download 7,55 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   89   90   91   92   93   94   95   96   ...   333




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish