Ўзбекистон респуликаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги термиз давлат университети


Тўпни оёқда “тўхтатиб” финт қилиш



Download 116,71 Kb.
bet24/27
Sana25.02.2022
Hajmi116,71 Kb.
#266599
1   ...   19   20   21   22   23   24   25   26   27
Bog'liq
Абдураимов Шахбоз диссертация (Кириллча)(1)

Тўпни оёқда “тўхтатиб” финт қилиш. Тўпни оёқда тўхтатиб қилинадиган алдаш ҳаракати тўп олиб юрганда ва уни шерикларидан бири ошириб бергандан кейин турли усулларда бажарилади.
Тўп олиб кетаётганда рақиб уни ён томондан ва ёндан, орқароқдан келиб олиб қўйишга ҳаракат қилганда тўпни тагчарм билан босиб ва босмасдан “тўхтатиш” финти ишлатилади.
Биринчи ҳолатда тўп олиб келаётгандаги югуриш қадамининг навбатдагисида ўйинчи таянч оёғини тўп ортига яқин қўйиб, уни рақибдан узоқроқ оёғининг тагчарми билан босиб қолади. Гўё тўп билан бирга тўхтамоқчидек ҳаракат қилади. Рақиб бунга жавобан ҳаракатни секинлаштиради, ана шу пайтда тўпни олға томон секингина тепилади-да, яна олиб кетилаверади.
Иккинчи ҳолда эса тайёрлов босқичида тўпни тўхтатаётганга ўхшаш ҳаракат қилинади. Ўйинчи ҳаракатини сал секинлатиб, оёқ кафтини тўп устига қўяди. Асл ниятни амалга ошириш босқичида олдинги йўналишда тезлатиб кетилаверади.
Шерик тўпни узатгандан кейин “тўхтатиб” алдаш ҳаракатини бажаришда бир оёққа таянч ҳолатга ўтиб, тўхтатувчи оёқ тўп келаётган томонга узатилади. Рақиб тўпни қабул қилиб олаётган ўйинчига ҳужум қилади. Ана шу пайтда ўйинчи тўпни тўхтатиш ўрнига, ўтказиб юборади-ю, 80о га айланиб, яна эгаллаб олади.

Тўпни олиб қўйиш


3Асосан рақиб тўпни олиб кетаётганда ёки қабул қилиб олаётганда ундан тўпни олиб қўйишга ҳаракат қилинади. Тўпин олиб қўйишнинг самарали чиқиши футболчининг вазиятни бахолаш қобилиятига, яъни рақибгача ва тўпгача бўлган масофани, уларниг ҳаракатланиш тезлигини, ўйинчилар қандай турганлигини ва ҳ.к. аниқ мўлжаллай билиш, қобилиятига боғлиқ. Рақибга яқинлаша бораётиб ёки унгача бўлган оралиқ масофани сақлаб туриб, рақиб тўпни сал ўзидан узоқлаштирганда унга ҳужум қилиш керак. Ана шу пайтда ҳужум қилган ўйинчи отилиб бориб, тўпни тепиб, тўхтатиб ёки рақибни элка билан туртиб, тўпни тортиб олади.
Тўп олиб қўйиш икки хил бўлади: тўла олиб қўйиш ва чала олиб қўйиш. Тўласида олиб қўювчининг ўзи ёки уни шериги тўпни эгаллаб олади. Чаласида эса тўпни маълум масофага тепиб юборилади ёки ён чизиқдан чиқарилиб юборилади. Бунда тўпни рақиб эгаллаб олса ҳам уни ҳужум қилиш ҳаракатига ҳалақит беради ва ҳимояни оқилона қайта тузиб олиш учун вақтдан ютилади. Рақибни ҳужум суръати ва шубҳасини ўзгартиришга мажбур бўлади.
Мураккаб ўйин вазиятларида тўпни олиб қўйиш мақсадида ташланиб олиб қўйиш, сирпаниб олиб қўйиш деган мураккаб усуллар қўлланилади. Тўпни олиб қўйишнинг таснифи 20-расмда кўрсатилган.
Тўпни ташланиб олиб қўйиш рақибдан ўзиб 1,5-2м масофадаги тўпни олиб қўйиш имконини беради. Рақиб ўнг ёки чап томондан ўтиб кетмоқчи бўлганида шу усул қўлланилади. Тўп томонга тез ҳаракат қилиб унга ташланади. Ташланиш кенглиги тўпгача бўлган масофа қанчалигига боғлиқ. Этиш қийин бўлган тўпларни ярим шпагат ёки шпагат қилиб олиб қўйилади. Ташланиб тўпни олиб қўйишда тўпни тепиш ёки тўхтатишдан фойдаланилади. Биринчисида рақиб оёғидан тўп кўпроқ оёқ учи билан тепиб юборилади. Тўхтатишга ҳаракат қилганда эса оёқ кафти билан тўп йўли тўсилади ва унинг ҳаракати йўналишида олиб кетилишига имкон берилмайди.

Download 116,71 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   19   20   21   22   23   24   25   26   27




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish