Œзбекистон республикаси


- расм. Бино ва иншоотларга таъсир қилувчи динамик кучлар



Download 7,23 Mb.
Pdf ko'rish
bet4/138
Sana22.02.2022
Hajmi7,23 Mb.
#90031
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   138
Bog'liq
binolar zilzilabardoshligi

1-
расм. Бино ва иншоотларга таъсир қилувчи динамик кучлар.
 
2-
расм. Динамик характердаги кучлар.
 
бўлади. Бу турдаги кучлар синус ёки косинус қонуни бўйича ўзгаргани 
учун улар гармоник кучлар деб аталади.
2. Конструкцияларда бирдан пайдо бўлиб ва тезда сўнадиган, яъни қисқа 
муддат таъсир қилувчи (импульс) кучлари. Портлаш содир б
ў
лганда вужудга 
келувчи кучлар импульс кучларига мисол бўлади.



3. Бино ёки иншоот бирор қисмига урилган жисмнинг жуда қисқа вақтда 
ҳаракат тезлигининг кескин ўзгариши натижасида, пайдо бўладиган зарб кучлари. 
Зарб кучларини конструкцияга урилган жисмдан ташқари, қозиқ (свай) қоқувчи 
қурилма, болға ҳамда зарб механизмлари ҳам вужудга келтириши мумкин.
4. 
Қиймати ва йўналиши ўзгармас ёки ўзгарувчи, бино ёки иншоотда ҳолати 
(координаталари) 
ўзгарувчи-қўзғалувчи 
кучлар. 
Конструкция 
устида 
ҳаракатланувчи турли транспорт ёки механизмлар бу турдаги кучларни вужудга 
келтирадилар.
5. 
Табиий(тектоник) зилзилалардан, катта миқдордаги ер ости 
портлашларидан ва бошқа шу каби сабаблардан бино ва иншоот 
конструкцияларида вужудга келувчи сейсмик кучлар.
Бино ёки иншоотларнинг динамик зўриққан-деформацияланган ҳолатини 
ўрганиш статик кучлардан вужудга келадиган зўриққан-деформацияланган 
ҳолатини ўрганишга нисбатан анча қийиндир. Чунки статик кучлар қиймати, 
йўналиши ва қўйилиш нуқтаси ўзгармас бўлса, динамик кучларда ушбу 
параметрлар вақт ўтиши билан ўзгаради. Бу ҳол бино ёки иншоотларнинг 
ҳолатини ўрганиш жараёнини мураккаблаштиради. Иншоотлар динамикаси курси 
юқоридаги келтирилган жараёнларни ўрганар экан, ўз олдига икки асосий 
масалани кўндаланг қўяди: 

динамик кучлар таъсирида бино ёки иншоот конструкцияларида вужудга 
келадиган деформация ва кучланишларнинг максимал қийматларини аниқлаш; 

юқорида айтилган конструкцияларда етарли даражада кичкина деформация 
ва кучланиш ҳосил бўлишини таъминлайдиган геометрик ўлчамларни белгилаш.

Download 7,23 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   138




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish