Œзбекистон республикаси


- расм. Колонналарнинг турли зўриқишларида ўзаро боғланиши



Download 7,23 Mb.
Pdf ko'rish
bet107/138
Sana22.02.2022
Hajmi7,23 Mb.
#90031
1   ...   103   104   105   106   107   108   109   110   ...   138
Bog'liq
binolar zilzilabardoshligi

110-
расм. Колонналарнинг турли зўриқишларида ўзаро боғланиши. 
 
а-унча катта бўлмаган зўриқишларда, б-катта қийматли зўриқишларда.
 
 
111-
расм. Йиғма темир-бетон панелларнинг устунларга махкамланиши. 
 1-
устун, 2, 3-махкамловчи деталлар, 4-пластина, 5-тур, 6-анкер, 7-девор.
Бундай тош деворлар каркасга қайишқоқ анкерлар ёрдамида 
мустаҳкамланади. Ушбу анкерлар кўндаланг кесим юзаси 7 ва 8 балл сейсмик 
актив ҳудудларда ғишт деворларнинг 10 м
2
га 1 см
2
да ва 9 балли ҳудудларда 
ғишт деворларнинг кўндаланг кесим юзасининг 10 м
2
га 2 см
2
дан кам бўлмаслиги 
лозим.  
Ўзини кўтарувчи пардеворларда вертикал бўйлама арматуралаш кўзланган 
бўлса, перемичкалар монолит ёки йиғма-монолит ҳолида қилиниши ҳамда 
колонналарга маҳкамланиши зарур.
Каркас биноларда тўсиқ девор конструкциялари каркасга бикр ҳолда 
боғланади ва горизонтал кучлар таъсирига қаршилик кўрсатишда бошқа 
элементлар билан фазовий иш шароитини вужудга келтириши лозим.
Сейсмик активлиги 7 ва 8 балл бўлган ҳудудларда деворнинг каркасга 
маҳкамланадиган жойидан юқориги ва пастки қисмлари горизонтал чокларида 
диаметри 3-5,5 мм кўндаланг кесим юзаси камида 1 см
2
бўлган арматурадан 
қилинган тўр жойлаштирилади. Тўр деворнинг каркасга мустаҳкамланиш нуқта-


218 
ларида ҳартомонга камида 50 см. масофагача қўйилади. 9 балли ҳудудларда эса 
бу тўр бутун девор узунлиги бўйлаб жойлаштирилади.
Сейсмик актив ҳудудларда метал каркаслардан фойдаланиш яхши иқтисодий 
самара беради. Метал конструкциялар юқори даражада мустаҳкам ҳамда нисбатан 
енгиллиги туфайли сейсмик актив ҳудудларда улардан фойдаланиш жуда қўл 
келади.
Аммо металларнинг каррозияланиши, юқори температурада юк кўтариш 
қобилиятини йўқотиши каби камчиликлари мавжуд. Шунинг учун ушбу турдаги 
конструкциялар ишлатилганда метал конструкциялар сирти ўтга чидамли ҳамда 
иссиқлик ўтказиш хусусиятлари паст бўлган материаллар билан қопланиши 
лозим.

Download 7,23 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   103   104   105   106   107   108   109   110   ...   138




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish