Ўзбекистон республикаси қурилиш вазирлиги самарқанд давлат архитектура-қурилиш институти


сизнинг кайси корхонадан олиниши кутилаётган даромадингиз кўпроқ?



Download 0,64 Mb.
bet126/154
Sana23.02.2022
Hajmi0,64 Mb.
#161689
1   ...   122   123   124   125   126   127   128   129   ...   154
Bog'liq
ТАВ.БОШ.2

сизнинг кайси корхонадан олиниши кутилаётган даромадингиз кўпроқ?


4-БАНК, ИНВЕСТИЦИЯ ва БИРЖА ИШИ

4.1. Тижорат банклари оркали январ ойи учун ММВБ дан, АКШ доллари сотиб олиш структураси, натижага нисбатан фоиз хисобида куйидагича:





Курсаткичлар

Харид

ЖАМИ

100

LA3

12.4

LA2

28.3

LA1

24.0

LB3

23.7

LB2

8.1

LB1

3.5

Биринчи графада берилган курсаткичлар нимани англатади?


ЖАВОБ: Бу тижорат банкларини кредитни тулай олиш кобилиятини турли курсаткичлари. LA3-энг юкори,LA2-жуда юкори, LA1-юкори,LB3-яхши, LB2-урта, LB1-коникарли.

4.2. Банк кимматли когозларини чикариш руйхати эмиссияси проспекти руйхати билан бирга олиб борилади. Бу холда кимматли когозлар чикариш мантиги кандай боскичларни уз ичига олади?


ЖАВОБ: Бу куйидаги боскичлар:
1. Эмитент томонидан чикариш тугрисида карор кабул килиши.
2. Эмиссия проспектини тайёрлаш.
3. Эмиссия проспекти ва кимматли когозларни чикаришни руйхатга олиш.
4. Эмиссия проспектининг нашр килиш ва чикариш натижаларини чоп килиш хакида, матбуот оркали хабар бериш.
5. Кимматли когозларни сотиш.
6. Чикариш натижаларини сотиш.
7. Чикариш натижаларини чоп килиш.

4.3. «Банк мавкеи (Имидж)» тести. Келтирилган ун иккита тасдиклардан банк мавкеини ташкил килувчи олтитасини танланг.



  1. Халкаро алокалар.

  1. Банкнинг молиявий хизматлар бозоридаги фаолияти.

  2. Акциялар чикариш.

  3. Банк менежменти ва банклар технологияси.

  4. Банкирлар образи.

  5. Реклама.

  6. Валюталарни олиб сотиш.

  7. Кимматли когозлар операцияси.

  8. Банкларнинг нотижорат фаолияти.

  9. Банк хизмати маданияти.

  10. Банк аудити.

  11. Инвестицион кредитлар бериш.

ЖАВОБ: Агар сиз 2,4,5,6,9,10, пунктларни курсатган булсангиз, демак сиз банк имижи аслида нимадан ташкил топишини яккол тасаввур киласиз. Агар сиз 3 ёки ундан хам кам пунктни курсатган булсангиз, унда банк имижини аникловчи умумий омиллар хакида астойдил уйлаб куришингиз тавсия этилади.

4.8. Банк фаолиятининг куйидаги курсаткичлари берилган:



  1. шахсий воситалар манбаи;

  1. асосий воситалар ва айланмалардан ташкари активлар;

  2. хусусий воситалар;

  3. баланс валютаси;

  4. товар захиралари киймати;

  5. хусусий айланма маблаг;

  6. карз маблаглари.

Коэффициент курсаткичларини тузинг:
1) инвестициялаш; 2) товар захираларидаги хусусий воситалар улуши; 3) молиявий мустакиллик; 4) эгилувчанлик (маневренностp); 5) карзлар.
ЖАВОБ: (1)=1/2; (2)=6/5; (3)=1/4; (4)=6/3; (5)=7/3

4.9. Куйида келтирилган коэффициентларнинг кайси бири тез ликвидлилик курсаткичига эга? Формулада куйидаги белгилар кулланилган:





M

-

пул воситаси;

C

-

тез туловчи кредиторлар;

L

-

карз воситалари;

Рр

-

соф фойда;

Ss

-

сотиш хажми;

О

-

мажбуриятлар;

Ac

-

айланма активлар;

A

-

амортизация;

D

-

дебиторлар;

Kd

-

карз коэффициенти;

Vb

-

баланс валютаси;

Km

-

эгилувчанлик коэффициенти;

Dr

-

ишончли дебиторлар;

Ms

-

хусусий воситалар;

Lm

-

ссудалар;

Оt

-

киска муддатли мажбуриятлари.

Ll

-

карзлар;










А. ; В. ; С. ; Д. ; Е.


ЖАВОБ: С

4.11. Корхона фаолиятининг куйидаги курсаткичлари маpлум: 1) соф фойда; 2) сотиш хажми; 3) амортизация. Банк учун корхонанинг соф тушум коэффициентини хисоблаш зарур. Сиз кайси курсаткични таклиф килган булар эдингиз?




ЖАВОБ: , бунда; Ss-сотув киймати; Рр-соф фойда;, А-амортицазия.

4.12. Номинал киймати 100 доллар булган акция хар йили 12 доллар микдорида дивиденд олиб келади, ссуда даражаси эса – 4%. Бу акция биржада кандай курс буйича катировка килинади.




ЖАВОБ: 300 доллар

4.13. Инвестор номинал киймати 10 доллар булган акциядан 50 долларга сотиб олди. Дивиденд 6%ни ташкил килади. Рендит нимага тенг? Агар йиллик банк фоиз ставкаси 10% булса, инвестор учун кулай булган акция курси киймати канчага тенг?




ЖАВОБ: Рендит = Д/Са100%,агар Д-дивиденд; Са-акция сотиб олиш нархи.
Шундай килиб, рендит 12%га тенг. Курс буйича акция нархининг маъкул даражасини куйидаги тенгламадан топамиз:
10%=6/х100%. Бундан Х=60 доллар.

4.15. Тугри тасдикларни топинг.



  1. Форвард - бу маклер даромади.

  1. Форвард - бу келгусида бажарилиши керак булган, товар олди - сотди шартномасини тузиш.

  2. Форвард - бу акциялар курсини узгартирмаслик мажбурияти.

  3. Хеджирлаш - бу таваккалчиликни сугурталаш.

  4. Хеджирлаш клиринг операцияларида контрактларни олди - соттиси билан боглик:

  5. Опцион - бу бирорта товарни олдиндан белгиланган нарх буйича, келишилган вакт ичида сотиб олиш шартномаси.

  6. Опцион - бу брокерни рагбатлантириш.

  7. Опцион - бу бирорта товарни олдиндан белгиланган нарх буйича, келишилган вакт ичида сотиш шартномаси.

ЖАВОБ: 2,4,6,8.
4.19. Савдо биржасини ташкил килишга лицензия олиш учун, куйидаги келтирилган хужжатлардан ташкари, яна кандай хужжатлар керак булади?

  1. Ариза

  1. Товар биржаси низоми.

  2. Таъсисчилар шартномаси.

  3. Таъсисчилар руйхати ва товар биржаси низом сармоясидаги улушларини (фоиз хисобида), жисмоний шахслар учун, иш жойларида бажариладиган вазифаларни курсатган холда таксимлаш.

  4. Товар биржаси устав сармоясига эълон килинган кийматнинг 50% куйилганлиги тугрисида хужжат.

ЖАВОБ: Руйхатда йук:
- товар биржасини давлат руйхатидан утганлиги хакида гувохнома;
- биржа савдоси коидалари;
- савдо-сотик утказиш учун тугри келадиган жойдан фойдаланиш хукукини тасдикловчи хужжат.
4.28. Инвесторлар тадбиркорлар учун беш йил муддатга учта лойихани таклиф этадилар:

Сўмдаги фойда

1- лойиха

2- лойиха

3- лойиха

1 йил
2 йил
3 йил
4 йил
5 йил

1000000
1800000
2100000
2250000
2430800

1250000
1300000
1450000
1875600
2230000

1150000
1185000
1215000
1435390
1987650

5 йил учун инвестиция, сўм.

2165772

934265

525888

Фоиз нормаси 5 йил давомида, бир хил булиши кузда тутилган ва у 20%га тенг. Кайси лойиха самаралирок? Бошка лойихалардан унинг самарадорлиги канчага юкори?
ЖАВОБ:Инвестиция самарадорлиги мезони – айни даврга энг юкори дисконтланган соф фойда:
СФ=ЯДФ-И,
Бу ерда, СФ-соф дисконт фойда;
ЯДФ-ялпи дисконт фойда;
И-лойихани сотиш даврига инвестиция.
Ялпи дисконт фойда куйидаги формула оркали хисобланади:
ЯДФ=
Бу ерда, ЯДФ1…ЯДФ5-1,2..5 – йилларда олинган ялпи фойда;
i - фоиз меoёри.
Хисоблар 2-лойихани самаралирок эканлигини курсатди, яъни у 1-лойихага караганда 466945,2 сўм, 3-лойихага караганда 200000,5 сўм куп дисконт фойда беради.
4.32. Куйидаги келтирилган депозитар фаолиятнинг асосий тушунчалари талкинининг, хаммаси хам тугри эмас. Кайси бирлари тугри?
1. Депозитарий - бу;
а) кимматли когозларни саклаб бериш хизматини бажарувчи молиявий турдаги корхона;
б) депозитар фаолият билан шугулланувчи шахс;
с) депо хисоби булими;
д) кимматли когозлар саклаш усули.
2. Депо хисоб - бу;
а) депонент кимматли когозлари колдик хисоби;
б) оддий акциялар микдорини курсатувчи субхисоб;
с) депозитар регистрлар хисобидаги ёзувлар туплами;
д) мижоз хисоб индентификатори.
3. Депо хисоб булими - бу:
а) мижоз хисобининг актив ёки пассив томонлари;
б) хисоб эгаси булган жисмоний шахс;
с)кимматли когоз турлари аник хисоби (акциялар, облигациялар, сертификатлар).

Download 0,64 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   122   123   124   125   126   127   128   129   ...   154




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish