Ўзбекистон республикаси “Ҳунарманд” уюшмаси ўзбекистон республикаси бандлик ва меҳнат муносабатлари вазирлиги


Гулқатори – гулларнинг тик йўлларга саф-саф тизимидан ҳосил бўладиган бир бутун нақш. Дўппи



Download 244 Kb.
bet17/20
Sana26.02.2022
Hajmi244 Kb.
#472317
1   ...   12   13   14   15   16   17   18   19   20
Bog'liq
1. Каштачилик. охирги - копия

Гулқатори – гулларнинг тик йўлларга саф-саф тизимидан ҳосил бўладиган бир бутун нақш.
Дўппи – Ўзбекистонда кенг тарқалган енгил бош кийим. Дўппи кийиш дастлаб Эронда ва туркий халқлар ўртасида, Россияда эса XIII асрда расм бўлган.
Жингалак – бурама, ўрама шаклидаги нақш бўлакчаси.
Жойнамоз - ерга солиб устида намоз ўқийдиган тўшама. Жойнамоз каштачиликда жуда чиройли қилиб безатилган бўлади.
Занжира – узлуксиз занжирсимон боғланиб кетган нақш.
Зардевор - уй жиҳози, у сидирға шойи бахмал, сатинга кашта тикиб безатилган бадиий буюм.
Зирк гул – ислимий нақш бўлаги, чиройли япроқгул. Азалдан бу гул осойишталик ва умрбоқийлик рамзи сифатида тасвирланган.
Ислимий – ўсимликсимон шаклдаги такрорланувчи тақсимлардан тузилган асосий нақш тури. Ислимий бир-бирига узлуксиз уланиб, ўралиб кетадиган чирмовуқсимон, ўсимликсимон нақшларнинг такрорланишидан ташкил топади.
Йўрмадўзлик – каштадўзлик тури; бадиий буюмлар, кийимларга йўрма чокда гул тикиш касби.
Кандахаёл – каштадўзликда кенг тарқалган чок тури. Кандахаёл чокида тўшама ип тик ёки ётиқ бўлади.
Каштадўзлик, каштачилик – кашта тикиш касби, амалий санъатнинг қадимий соҳаларидан бири. Каштадўзликнинг деярли барча халқларда қадимийлигини, иқлим, табиий шароит, муҳит билан боғлиқ ҳолда ҳар бир халқнинг маданияти, санъати, касб-ҳунар турлари билан бирга, уларнинг таъсирида ривож топганини кўрсатади.
Кирпеч – кирпўш, токчага тахлаб қўйилган кийим-кечак устидан ёки деворни вертикал бўш жойларига илиб, уйни безатиб туриши учун ишлатиладиган бадиий буюм.
Куппа чоки - турли йўналишда, яъни чапдан ўнгга, ўнгдан чапга, юқоридан пастта, пастдан юқорига сидирқа тикиб ҳосил қилинади.
Нимсўзана – тожикча “ним” – ярим. Нурота ва Бухорода девор безаги учун ишлатиладиган безакли каштанинг аталиши. Ҳозирда сўзана, палак, нимсўзана панноси кашта буюмларини тикишда йўрма чокдан фойдаланилади.
Ньюанс – рангларнинг бир-бирига яқинлиги.
Орнамент - геометрик шакллар билан ўсимлик ёки ҳайвонлар ола-мидан олинган тасвирларни ритмик тартибда қўшиб, уйғунлаштириб ишланган бўёқда, ўйма ёки чизма нақш, безак.
Палак - деворларга илинадиган энг йирик, энг қиммат безак буюмларидан бири. Палакда осмон ва тўлин ой акс эттирилади. Уни қадимда оқ ёки малла бўзга кашта тикиб тайёрланган. У сўзанадан гулларининг йириклиги, заминига ҳам кашта қопланиши билан фарқ қилади.

Download 244 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   12   13   14   15   16   17   18   19   20




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish