Ўзбекистон республикаси соғЛИҚни сақлаш вазирлиги



Download 159 Kb.
bet2/14
Sana21.02.2022
Hajmi159 Kb.
#71197
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   14
Bog'liq
10Иситма синдроми

Лихорадка турлари:
1. Аборт лихорадка – бруцеллёзда;
2. Алиментар лихорадка – овкат билан боглик булади ва болаларда МИТ касалликларида кузатилади;
3. Оксил лихорадкаси – оксил парчаланганда, кон куйилганда, некрозда, яллигланиш экссудатларида кузатилади;
4. Гудакларда оксил лихорадкаси – гудакларга оксилга бой овкат берилганда;
5. Бледная лихорадка – харорат кутарилиши терининг окариши билан кечади (сепсисда);
6. Сув лихорадкаси – инфекцион гриппотифоз лептоспирозда;
7. Кайтувчи лихорадка;
8. Тулкинсимон лихорадка;
9. Гастроэнтеррагик лихорадка;
10. Гектик ёки оздирувчи лихорадка – тана харорати кун мобайнида 3-5Сгача узгаради;
11. Гемоглобинурияли лихорадка ёки малярия лихорадкаси;
12. Геморрагик лихорадка.
Лихорадканинг асосий сабаблари – инфекция, усмалар, узок босиш синдроми, миокард инфаркти, геморрагик инсульт, дори аллергияси, СКВ, подагра, уткир гемолиз.
Саёхатдан келганларда эндемик лихорадка кузатилади.
Лихорадка ВИЧ инфекциянинг уткир лихорадка фазасида асосий белги хисобланади (50% беморда кузатилади).
Симуляция вактида хам лихорадка кузатилади – термометрни иссик сувга ботирганда ёки уни ишкалаганда кузатилади.
Симуляция куйидаги холатларда шубха килинади:

  • Ушлаб курганда тери харорати меъёрида;

  • Тахикардия, юз кизариши, терлаш кузатилмайди;

  • Харорат эгрилиги атипик булса;

  • Хаддан зиёд ошган харорат (41С ва юкори).

Лихорадканинг бошка таснифи:

  1. Утиб кетувчи лихорадка – хароратнинг ошиши ва меъёригача тушиши. Масалан, малярияда харорат хар 48 ёки 72 соатда кутарилиб, бошка вакт меъёрида булади.

  2. Ремиттирланган лихорадка – харорат сутка мобайнида 1С га узгаради ва минимал харорат 37С дан юкори булади.

  3. Тулкинсимон лихорадка – доимий ёки ремиттирланган харорат бир неча кун мобайнида нормал харорат билан алмашинади.

  4. Доимий лихорадка – сутка мобайнида харорат юкори булиб, узгариши 1Сдан ошмайди. Бундай харорат вирусли инфекцияда масалан гриппда кузатилади.

  5. Номаълум сабабли лихорадка – 3 хафтадан купрок вакт кузатилган лихорадка 38Сдан юкори булиб, текширувда сабаби аникланмайди.

Номаълум сабабли лихорадка силда, инфекцион эндокардитда, жигар ва ут йуллари касалликларида, упка ракида кузатилади.
Бундан ташкари лихорадка жаррохлик касалликларида – фурункулёз, юмшок тукималарнинг йирингли касалликларида, жигар упка абсцессларида, пилефлебит, жаррохлик сепсисида кузатилади.
Сепсисда лихорадка терининг окариши билан кечади. Эрамизгача IV асрда Аристотель томонидан сепсис атамаси киритилган булиб, унинг куйидаги кечиши фаркланган:

  1. Йирингли-резорбтив лихорадка 24-25% беморда кузатилади. У аник жойлашган йирингли учок, жараённи тулкинсимон кечиши, интерметтир лихорадка билан характерланади. У йирингли учокни очгандан кейин камида 7 кундан кейин кузатилади. Кон экмаси купинча стерил чикади.

  2. Септицемия – 25-26% йирингли касалликларда аникланади. Йиринг учогига таъсир этилишига карамасдан беморни огир ахволи узгармайди.

  3. Септикопиемия – септицемия фонида метастатик йирингли учоклар юзага келади. 32-35% беморда учрайди.

  4. Сурункали сепсис – узок вакт лихорадкани ушлаб турувчи турли тукима ва аъзоларда йирингли учок борлиги билан характерланади.

Бу клиник-анатомик шакллар генераллашган жаррохлик инфекциясининг фазаси булиб хизмат килмайди.
Сепсисни кечиш жараёнининг темпига караб фарклаш куйидагича амалга оширилади:

  1. яшин тезлигидаги сепсис – клиник картина 1-2 суткада юзага келади (2% беморда);

  2. Уткир сепсис – 5-7 суткада кузатилади (39-40% беморда);

  3. Уткир ости – 7-14 кун давом этади (50-60%);

  4. Сурункали сепсис.

Сурункали сепсис бирламчи учок билан эмас, балки ички аъзоларни жарохатланиши билан характерланади.
Клиник белгиларни юзага келиши ва инфекция кирган вактга караб эртанги сепсис (жарохатдан кейин 3 хафта мобайнида) ва кечки сепсис (жарохатдан кейин 1 ой утгач) кузатилади.
Сепсиснинг кайси шаклидан катъий назар 1) зурикиш фазаси; 2) катаболик бузилишлар фазаси; 3) анаболик фазаси фаркланади.

Download 159 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   14




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish