Ўзбекистон республикаси соғЛИҚни сақлаш вазирлиги



Download 159 Kb.
bet3/14
Sana21.02.2022
Hajmi159 Kb.
#71197
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   14
Bog'liq
10Иситма синдроми

Зурикиш фазасида кузгатувчи ва унинг аггресив таъсирига нисбатан макроорганизмнинг жавоб ракцияси билан характерланади.Кайсики махаллий специфик реакциялар етишмовчилигида яллигланиш куринишида функционал системалар ишга тушади,бу химоя кучларини харакатга келтиради.
Гипоталамо-гипофизар стимуляция,у оркали эса симпатико-адренал система барча хаётий мухим системаларни зурикишга чакиради.Зурикишнинг ошиб бориши энергетик захираларнинг камайиб бориши организмнинг ва метоболик жараенлари холдан тойишига олиб келади.Касаллик клиникаси гемодинамик бузилишлар ва токсик бузилишлар энцефалопатия ва марказий асаб системаси учокли бузилишлари билан намаён булади. Бу холат эса детоксикацион тизим (жигар-буйрак,нафас)фаолиятини пасайиши билан намоён булиб периферик кон курсаткичлари ва суяк кумик фаолиятини бузилишига олиб келади.
Катаболик фаза фермент ва структур факторлар сарфи кучайиши функционал тизим декомпенсацияси билан характерланади.Оксил,углевод ва ёг катаболизми ошиши сув электролит ва кислота-асос баланси декомпенсацияси махаллий жараённинг атроф тукималарига таркалишига ва деструкция зонасининг катталашишига олиб келади.Бу узгаришлар катор
систем бузилишларни(юраккон томир етишмовчилиги ,упка тукимаси Зарарланиш синдроми,жигар-буйрак етишмовчилиги синдроми ) келтириб чикаради.
Анаболик фаза йукотилган захира материаллар ва структур протеинлар тикланиши билан характерланади.Катаболик фазани анаболик фазага утиши коидага биноан,силлик утади,лекин баъзида тез утиб умумий кузгалишлар ,АКБни пасайиши ,вегетатаив бузилишлар билан кузатилади.
Шундай килиб,ташхис шакллантирганда бирламчи сепсис учогини курсатиб утиш керак.Шунингдек,унинг кечиши намоён булиш шакли,микрофлораси,процесс фазаси курсатилади.
Мисол.
1)юз карбункули эрта стафилкоккли сепсис,септиколпиемик шакли, катаболик фаза.
2)уткир интрамаммар лактацион йирингли мастит,уткир эрта стафилококкли сепсис,септикопиемик шакли,зурикиш фазаси.
Сепсис сабаби булиб хисобланади:юмшок тукималар йирингла хасталиклари(108);перитонитлар(61);анаэроб инфекциялар(37);гинекологик патологиялар(25);терапевтик касалликлар(9);
Организм жавоб реакциясини доимий намоён булиши иситма ва беморнинг психоэмоционал статусдаги бузилишлар намойён булади.Тана хароратининг суткалик узгариб туриши купгина сабаларга боглик(организм реакивлиги, микрофлора вирулентлиги, инфекция массивлиги, сепсис шаклига)одатда тана хароратини максимал кутарилиши кечкурун кузатилади(39-42С).Эрталаб харорат 37-38 сгача пасаяди. Лекин сепсис факатигина иситма билангина характерланмайди.Купгина беморларда иситма сутка давомида тулкинланиб туради,бунда иситманинг тусатдан кутарилиши тахикардия,тахипноэ баъзида кусиш ва калтираш билан намоён булади.Охирги одатда инвазиянинг массивлиги тукима пиоген махсулотлари парчаланишидан далолат баради.Шу сабабли бу давр гемокултурага кон оладиган давр хисобланади.Иситманинг пасайиши кучли нам терлаш умумий холсизлик билан намоён булади.Хароратнинг бундай динамикаси стафилококкли сепсис учун характерли булиб,тез-тез учраб туради. Кузгатувчи хилига караб,инфекция учоги ва иситма варианти хос булиши мумкин.Кук йирингли таёкчали инфекция учун юкори харорат кам тулкинланиш билан кузатилади.Охирида шуни такидлаш керакки,иситма намоён булиши нафакат кузгатувчи хилига балки макроорганизм реактивлигига хам боглик.Гипертермик синдром хар доим хам сепсисда кузатилмайди,карпияларда ва ареактив беморларда тана харорати субфебрил булиб,калтираш ва терлаш билан кузатилмайди.Бу холат ташхис куйилганда ишончсизликка олиб келмаслиги керак.Одатда ташхис клиник куринишларнинг комплексига ва лабаротор,микробиологик текширувлар натижасига асосан куйилади.Лекин температур узгаришлар динамикаси генерализациялашган инфекциянинг биринчи кунларидаёк касал ахволини белгилайдиган асосий диагностик критерий булиб хисобланади.Унинг киймати касални доимий назорат килиб бориш ,асоратларни аниклаш,асосан метастатик характердаги утказилган муолажа эффективлигини бахолашда бекиёсдир.30-50% беморларда зурикиш ва катоболик фазаларда нерв психик бузилишларни турли даражада намоён булишини куриш мумкин,кайсики бу ривожланиб бораётган интоксикация(бош огриш,уйкусизлик.,куп терлаш,таъсирчанлик,тез чарчаш,аник булмаган локализацияли ва аник тасвирлаб бера олмайдиган нохуш сезгилар)шунингдек тахикардия,кон босими паайши ,юрак сохсидаги огрик,тери ва шиллик каватларнинг рангпарлигини кузатиш мумкин.

Download 159 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   14




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish