Ўзбекистон республикаси соғЛИҚни сақлаш вазирлиги тошкент фармацевтика институти



Download 0,83 Mb.
bet110/146
Sana23.02.2022
Hajmi0,83 Mb.
#157940
1   ...   106   107   108   109   110   111   112   113   ...   146
Bog'liq
Fizik usullar

Оддий фрагмент ионлар
Молекуляр ионларда боғларнинг гомолитик узилиши натижа-
сида оддий фрагмент ионлар вужудга келади. Буларга мисол тариқасида М+ ионлардан метил, гидроксил, этил, пропил, фенил ва бошқа радикалларни ажралишини келтириш мумкин.
Ионларнинг қайта группаланиши
Кўпгина моддаларнинг молекуляр ионлари ва кейинги парчаланиш босқичига ўтган оддий фрагмент ионлар қайта группаланиш жараёни орқали нейтрал фрагментлар ҳосил қилиб парчаланадилар.  
Қайта группаланиш йўли билан борадиган фрагментация жа
раёни тўрт, олти ва ундан кўп аъзоли ўтиш холатларига эга
бўлиши мумкин.
Метастабил ионлар
Масс-спектрларда асосий М+ион чўққиларидан ташқари интенсивлиги паст дунгсимон-қавариқ сигналларни пайдо бўлганини кузатиш мумкин. Бу сигналлар доимо касрли m/z қийматларга тўғри келади. Бундай чўққилар масс-спектрометрияда метастабил ионларнинг чўққилари деб юритилади.
Метастабил ионларнинг тадқиқоти моддаларнинг фрагмента-
ция йўлларини ва ионларнинг термодинамик жараёнларини ўрганишда аҳамияти каттадир.
Қўшзарядли ионлар
Ионизация жараёнида молекулалардан бир нечта электронларнинг уриб чиқарилишидан кўп зарядли ионлар вужудга келади. Кўпинча тўйиниш даражаси ўта паст бўлган кўп халқали моддаларнинг молекулалари бундай жараёнга мойил бўлади.
М+е- ---> М+++ 3е-
m/2z
m массали zv энергияли кўп зарядли ионларнинг спектрда-
ги m/z қиймати масс-спектрометриянинг формуласига мувофиқ уларнинг хақиқий массасидан зарядига мос равишда -2, 3 ёки 4 маротаба кичик бўлади. Одатда бундай ионлар спектрда учи ўткир интенсивлиги паст бўлган нозик сигнал беради.
Беқарор икки зарядли ионлар парчаланганда иккита бир
зарядли ёки биттадан қўшзарядли ион ва нейтрал фрагментларни вужудга келтириш мумкин:
m2+ m1++ ----> M++ ---> m1+ + m2+

Download 0,83 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   106   107   108   109   110   111   112   113   ...   146




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish