Ўзбекистон республикаси соғЛИҚни сақлаш вазирлиги тиббий таълимни ривожлантириш маркази



Download 4,14 Mb.
bet95/145
Sana16.12.2022
Hajmi4,14 Mb.
#888601
1   ...   91   92   93   94   95   96   97   98   ...   145
Bog'liq
Шош-3

Миoкард инфаркти.
Миoкард инфаркти - юрак тож (коронар) томирларида патологик ўзгаришлар натижасида, мускулларнинг қон билан таъминланиши бузилиши оқибатида, миокарднинг ўткир ишемик некрозидир.
Миокард инфарктининг ривожланиш босқичлари
Касаллик келиб чиқишида атеросклерознинг ривожланиши катта ахамиятга эга. Бунда юрак қон томирларида атеросклеротик пилакчалар хосил белиб, қон томирларнинг торайишига сабаб бўлади. Психоэмоционал ва жисмоний зўриқиш хам катта ахамиятга эга. Рухий зўриқиш оқибатида буйрак усти безидан кўп миқдорда адреналин ажралиб чиқиб, қон томирларнинг торайишига олиб келади. Юқоридагиларга қўшимча равишда қоннинг ивиш хусусияти ортиши оқибатида, атеросклеротик пилакчалар устида тромбоцитларнинг ёпишиб қолиши ва тромб хосил бўлишига олиб келади.
Юқоридаги сабабларнинг барчаси биргаликда, юрак тож томирининг бутунлай беркилишига ва маълум бир сохадаги юрак мускулларига умуман қон етиб бормаслигига сабаб бўлади ва шу сохада ишемия, жарохатланиш ва некроз ривожланади, миокард инфарктининг турли клиник куринишларидан бири беморда намоён бўлади. Юрак мускулларида ўткир миокард инфаркти оқибатида, касаллик бошлангандан сўнг бир неча вақт ўтгандан кейин 3та зона инфаркт бўлган сохада 3 та зона пайда бўлади. Булар ишемия, жарохатланиш ва некроз зоналаридир.Миокард инфарктининг клиник кечишига кўра, типик ва атипик турдагилари фарқланади.
Ўткир миокард инфарктининг клиник белгилари (ангиноз форма)
1.Оғриқ

  • Нитроглицерин таъсирида камаймайди,

  • Ўлимдан қўрқув хисси пайдо бўлади, бехаловатлик

2.Юрак-қон томирларга боғлиқ белгилар

  • Тахикардия, ритмнинг бузилиши,

  • Юрак тонларининг бўғиқлашуви,

  • АҚБ пасайиши

3.Некроз ўчоғидан токсинларни сўрилиши оқибатидаги белгилар

  • Тана хароратини ортиши,

  • Лекоцитоз, ЭЧТ ортиши,

  • С реактив оқсил пайдо бўлиши


Download 4,14 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   91   92   93   94   95   96   97   98   ...   145




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish