Zbekiston respublikasi oliy va o ‗ rta maxsus ta`lim vazirligi



Download 4,25 Mb.
Pdf ko'rish
bet68/292
Sana03.01.2022
Hajmi4,25 Mb.
#313213
1   ...   64   65   66   67   68   69   70   71   ...   292
Bog'liq
Erkin Vohidovning so`z qo`llash mahorati-To`plam

 

 

ERKIN VOHIDOV SHE`RLARIDA VATAN MADHI 

Shohsanam QARSHIYEVA,  

magistrant (GulDU) 

 

 



Erkin  Vohidov  –  yurtsevar  ijodkor.  Uning  she`riyatida  vatanparvarlik, 

xalqchillik,  milliy  g‗  urur  va  iftixor  ruhi  balqib  turadi.  Shoir  uchun  vatan  o‗zini 

o‗rab  turgan  tog‗  -u  tosh,  dov-daraxtdan  iborat  moddiylik  emas,  balki  qalbda 

qo‗nim  topgan  ma`naviy-ruhiy  mohiyatdir.  Shoir  har  qanday  davrda  Vatan  va 

millat  oldidagi  burch  va  mas`uliyatidan  og‗ishmay  ijod  qilgan.  Xatto  sho‗ro 

davrining  suronli  yillarida  ham  yuragidan  sizib  chiqqan  elparvarlik,  xalqsevarlik 

hislaridan  tonmagan.  She`r  yozganda  yurak  so‗zidan  boshqa  so‗zni  uqqan 

emasman. Nozirlarning qattol ko‗zidan g‗azbidan qo‗rqqan emasman‖, degan shoir 

―O‗zbegim‖  qasidasini  mahorat  va  jasorat  bilan  bitgan.  O‗sha  davr  uchun  ulkan 

ma`naviy  jasorat  timsoli  bo‗lgan.  ―O‗zbegim‖  qasidasi  nafaqat,  o‗zbek  she`riyati 




143 

 

osmonida, balki jahon  she`riyati osmonida ham porlagan otashin quyosh yanglig‗ 



charaqlab chiqdi.  

Tarixingdir ming asrlar 

Ichra pinhon o‗zbegim, 

Senga tengdosh Pomir-u 

Oqsoch Tiyonshon, o‗zbegim. 

 

Qasidada ―Ko‗hna tarix shodasida bitta marjon‖ bo‗lgan o‗zbek xalqining 



shon-u shavkati bilan bir qatorda ―Ilm-u she`rda shoh-u sulton, Lek taqdiriga qul‖, 

o‗z  elida  g‗urbat  chekkan  ―zor-u  nolon‖  xalqning  kechmish-u  kechinmalari  aks 

etgan. Xalqimizning buyuklar  ichra  buyuk  daholari, millatga  xos bo‗lgan tantilik, 

ko‗ksi  osmonlik  tuyg‗  ulari  tarannum  etilgan.  Shoir  ona  zaminni  bog‗ga  o‗zbek 

millatini esa gulga, Vatanni ko‗zga, millatni mujgonga mengzaydi. Eng qimmatlisi, 

shoir  asarda  o‗zbek  ekanligi  bilan  faxrlanadi,  boshidagi  do‗ppisi  bilan  qayga 

bormasin g‗ oz yurib iftixor etadi. ‖O‗zbegim‖ qasidasi ijodkor uchun ―Olam uzra 

nomi  ketgan‖  O‗zbekiston,  xalq  va  millatning  ―oq  sut-u  tuz  hurmati‖  bitilgan 

bo‗lsa, millat uchun bu asar dilnoma, iftixornoma bo‗lib buyuk ahamiyat kasb etdi. 

Chinakam  inson  o‗z  elidan,  tilidan,  millatidan  faxrlanishni  kanda  qilmaydi. 

Shoirning  ―O‗zbek  bo‗lish  oson  emasdir‖  she`rida  juda  jo‗n,  sodda  satrlar  bilan 

kashf etilgan buyuk iftixor tuyg‗ usi inson qalbida dilbar titroq uyg‗ otadi: 

Yaponchilik demaydi yapon, 

Nemischilik demaydi olmon, 

O‗zbekchilik bor bo‗lsin omon, 

O‗zbek bo‗lish oson emasdir. 

 

Erkin  Vohidov  Vatan  mavzusidagi  she`rlari  bilan  yurt  tushunchasini 



ma`naviy  qadriyatga  aylantira  olgan.  U  vatanni  el,  xalq,  millat  bilan  bir  butun, 

chambarchas  tasavvur  qiladi.  Shu  ma`noda  ijodkor  haqiqiy  millatparvar  shoir 

sifatida shon-sharaf sohibidir: 

Tojik-yuksak Pomirim, 

Turkman-tutash tomirim, 

Qirg‗iz, qozoq, bovirim- 

Turkiston bir, Vatan bir. 

 

Shoir she`rlarini  vatanning  ruhiy  manzaralari deyish  mumkin. Ijodkor ona 



yurtni  kishilar  ruhiyatiga  ko‗chira  olgani  uchun  ham  uning  bitiklari  yuksak 

ahamiyatlidir.  Badiiy  qiymati  beqiyos  bo‗lgan  ushbu  satrlar  shunchaki  yaltiroq 

dabdaba, suronli chaqiriq emas, ohorli tuyg‗ ular zamzamasidir: 

Bog‗ laringni sayr etganimda 

Sen bor eding qalbda, Vatanim. 

Bog‗ husniga she`r bitganimda, 

Uni dastlab senga atadim 

Minglab tilda madhingni so‗zlar 

Bunda o‗sgan har bitta daraxt. 

Nur emadi millionlab ko‗zlar 

Ko‗kdan sening husningga qarab. 



144 

 

 



Shoir tuyg‗ulari konkret voqea-hodisadan jonlanadi va o‗qirmanni hayratga 

solar darajada badiiy ifoda bilan jilolanadi. Shoirning ―Bir nihol‖ deb nomlangan 

hajman  kichikkina  she`ri  yurtdoshni  bir  hihol  ekishga  undash  bilan  boshlanadi. 

Ekilgan  niholning  ―Yaxshilik‖  deb,  nihol  yoniga  gul  ekib  gulning  ismini 

―Go‗zallik‖  deb  qo‗yilishini  istagan  shoir  qalbida  ulkan  yaratuvchanlik,  obodlik, 

ezgulik kabi tuyg‗ ular silsilasini kuzatsak, gul va niholga hayot baxsh etish uchun 

―Mehr‖  otliq  suv  quyishga  da‘vat  etayotgan  mohir  ruhiyat  rassomining  ko‗ngil 

odami  ekanligi,  mehr  va  muhabbat  kuychisi,  samimiyat  sohibkori,  xushfe‘l  va 

xushsiyratligiga  ishonch  hosil  qilamiz.  Lekin  asosiysi  bu  emas,  shoirning  asl 

maqsadi she`rning oxirgi baytida namoyon bo‗ladi:  

Sendan farzandingga bog‗ qolsin, ey do‗st, 

Bog‗ ing Vatan degan nom olsin, ey do‗st. 

 

Shoir jonidan ortiq ko‗rgan yurtining manzaralarini tasvirlashda ham 



mahorat ustasi. Bu jihatdan ―Manzara‖, ―Tong lavhasi‖, ―O‗lka‖ kabi she`rlari 

ahamiyatlidir. Ayniqsa, shoirning ―Daryo oqshomi‖ she`ri ijodkorning nazari 

o‗tkir, sinchkov shoir ekanligini isbotlaydi:  

Yelkalarni tebratib asta 

Ona daryo 

Alla ayatadi. 

 

So‗zni rozg‗ or buyumidek ishlatadigan, she`riy qatorlaridagina Vatan uchun 



jonini  tutgan  ―shoir‖larning  son-sanog‗i  yo‗q.  Faqat  va  faqat  tildagina  Vatanga 

iddaolar  qiladigan  kishi  vatan  sevgisidan  mosuvo  bo‗ladi.  Yurt  tushunchasi 

tilidagina  bo‗lib  qolmay,  ko‗ngliga  ko‗chib  ruhini  butkul  egallagan  ijodkor  nima 

haqida  yozsa  ham,  vatanni  tasvirlayotgan  bo‗lib  chiqaveradi.  Aslida  u  o‗z  ichki 

olamini ifoda etadi. Bu ichki olam tanho vatan surati va siyratidan iborat bo‗ladi.  

 

Shoirning  ―Bahor‖  she`ri  aslida  tabiat  manzarasiga  atalgan  asar.  She`rda 



bahorning barqut kiyib bezangan bog‗lari, qizg‗ aldoqning sahro ko‗ksiga taqilishi, 

quyoshning  oq  bulutdan  etak  bog‗  lab  o‗rik  shoxlarida  bodroq  qovirishi, 

barglarning  chapak  chalib  shodon  uyg‗  onishi,  butoqqa  qo‗nib  gul  kitobini 

varaqlayotgan bulbulning  g‗ azalxonligi, g‗ unchaning gul bo‗lish tashvishida gul 

ochishi,  haydalgan  daladan  xas  ortmoqlab  chumolining  yugurishi-yu,  tabib 

irmoqlarining yer tomiriga qon quyish uchun shoshilib chopishi-bari-bari borib ona 

tuproqqa tutashadi. Bahorning shu kabi sifatlari yo‗g‗ rilgan she`r ona tuproqning 

kuz  tashvishida  ―Yuksak  xirmonlarga  siynasi  yuklik‖  bo‗lishi,  sokingina  tin 

olishida  ―Onalarga  xos  bir  buyuklik‖  ifodasi  bilan  yakunlanadi.  Vatan  va  ona 

buyukligi tenglashiladi.  

 

She`r  qadrini  biladigan  haqiyqiy  she`riyat  shaydolari  chinakam  ijtimoiy 



bitikka  ehtiyojmand,  tashna  bo‗ladi.  Buyuk  shoir  Erkin  Vohidovning  ―Vatan,  to 

tanda  jonim  bor‖  she`rida  ijodkorni  vatan  bilan  bir  butunlikda,  yakdillikda 

ko‗ramiz: 

Agar shodliklaring ozdir

Meningdirsan, meningdirsan. 

Magarkim g‗ amlarim bisyor, 

Seningdirman, seningdirman. 



145 

 

 



Shuningdek shoir ―Vatan qadri‖, ―O‗zbekiston ―, ‖Yurtim bolasi‖, ―Vatan 

sog‗ inchi‖, ―Sen davlatsan, aziz Vatandosh!‖ kabi she`rlari bilan chinakam Vatan 

farzandi  sifatida  ijod  qildi,  el-yurt  dardini  kuylab  yashadi.  ―Shoir  uchun  el 

nazaridan  qolish  –  eng  oliy  jazo.  Qolganini  iztirob  demasa  ham  boʻladi‖,  deb 

yozgandi  muhtaram  adibimiz.  Ustoz,  so‗z  san`atkori  Erkin  Vohidov  hamisha 

yurtini,  xalqini  sevib  ardoqladi  va  ona  vatan  ham  o‗z  navbatida  yurtsevar 

farzandini suyib, siylab keldi. Shoir butun umr qutlugʻ saodatni his qilib yashadi, 

hamisha – el nazarida, ehtiromida boʻldi. 

Foydalanilgan adabiyotlar:

  

1. Vohidov E. Tanlangan asarlar. 



– T.: 

Sharq


, 2016.

 

2. Is‘hoqov Y. So‗z san`ati so‗zligi. 



– T.: 

O‗zbekiston, 2014. 




Download 4,25 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   64   65   66   67   68   69   70   71   ...   292




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish