ЧОРВАЧИЛИК ФЕРМЕРЛАРИДА ҚЎЛЛАНИЛАДИГАН ТАБИИЙ
СУВЛАРНИ МЕЁРЛАРИНИ ВА ТАРТИБЛАРИНИ АНИҚЛАШ
Магистрант – Ш.Н.Халилов., Илмий раҳбар – т.ф.н. доц, Мирзаев
ассистент – Ф.И. Ахмедова
Мамлакатимиз иқтисодиѐти асосларининг бозор муносабатларига
асосланиши жамиятимизнинг ривожланиши, ундаги иқтисодий ва
ижтимоий таркибий тузилишларида кескин ўзгариш ясашига сабаб бўлди.
Республикамизнинг қитисодий ривожланишининг бозор иқтисодиѐтига II
босқичи ишлаб чиқарилишни кичик корхоналарида, микро фирмалар ва
фермер
хўжаликларида
ташкиллаштириш
ва
уларда
―эгилувчан
технологияларни‖ жорий қилиш мақсадга мувофиқлиги таъкидланган.
Чорвачилик фермаларида табиий сувлардан фойдаланиш қишлоқ
хўжалигининг ривожланиши сув истеъмолини оширада ва шунга мос ҳолда
фойдаланиш жараѐнида пайдо бўлган ифлосланган оқова сувлар миқдори
ошади, бу эса ўз навбатида атроф-муҳитга саниатар –экологик хавф
туғдиради.
50-моддада эса ―Фуқоролар атроф табиий мухитга эхтиѐткорона
муносабатда бўлиши мажбурдирлар‖ деб ѐзилган.
54-моддасида ўқтириладики ―Мулкдор мулкига ўз хохишича эгалик
қилади, ундан фойдаланади ва уни тасарруф этади. Мулкдан фойдаланиш
экологик муҳитга зарар етказмаслиги, фуқоролар, юридик шахслар ва
94
давлатнинг хуқуқларини ҳамда қонун билан куриладиган манфаатларини
бузмаслиги шарт‖.
Ўзбекистон Республикаси Конституциясининг 55-моддасида ―Ер, ер
ости бойликлари, сув, ўсимлик ва ҳайвонот дунѐси ҳамда бошқа табиий
заҳиралар умуммиллий бойликдир. Улардан оқилона фойдаланиш зарур ва
улар давлат мухофазасидадир‖ деб кўрсатилган.
Булардан кўриниб турибдики, чорвачилик фермаларини сув билан
таъминлаш муаммоси муҳитга зарар етказмаслигини таъминлаш зарур. Бу
масаланинг ҳалқ хўжалиги ривожланишининг дастлабки босқичи
долзарблиги ўз мулкларини тезров кўпайтириш пайида бўлиб, бор
имкониятларини жараѐннинг иқтисодий томонига сарф қилишиб, экологик
ва ижтимоий томонини иккинчи даражага суриб қўядилар.
Бу қаралаѐтган масаланинг биринчи томони бўлса, иккинчи томондан,
хозирги пайтда чорвачилик фермаларидан чиққан сувларни тозалаш
иншоотлари ривожланаѐтган корхоналар учун бироз қимматлик қилади. Шу
сабабдан чорвачилик фермаларидан чиққан сувларни тозалаш ва
зарарсизлантиришнинг кам харажатли фойдаланишда ихчам қурилмалар ва
технологияларни яратиш ўта долзарбдир. Чорвачилик фермаларида сарф
бўладиган сувлар меъѐрини ва сарф бўлиш тартиблари бир кунлик сув
сарфига бошлиқ, ўртача бир кунлик сув сарфи эса кўйидагича аниқланади.
Q
ур.к-к
=
∑
i
· m
i
=q
1
· m
i
+ q
2
· m
2
+….+ q
n
· q
m
· м
3
/к-к (1)
Бу ерда q
1
, q
2
,q
n
– ўртача бир кунлик сув сарфини меъѐрлари, л/к-к;
m
1
m
2
m
n
- бу турдаги сувни истеъмол қилувчиларни сони.
Бир кунлик сув сарфи ѐзда ва қишда бир хил эмас, яъни ѐзда кўп
қишда камаяди. Шунинг учун бир кунлик, соатбай максимал ва секундбай
сув сарфларини аниқлашимиз керак.
Q
max.к-к
= Q
ур.к-к
R=K
к-к
(2)
. м
3
/соат (3)
Q
max
c
с
.м
3
/соат (4)
Бу ерда, К
к-к
– кунлик сув сарфини ўзгартиришини ҳисобга олувчи
коэффициент; К
с
– соатбай коэффициент; К
max.к-к
– кунлик максимал сув
сарфи.
Q
с
=
. м
3
/ сек (5)
Чорвачилик фермаларида сув сарфи технологик жараѐнларга боғлик
бўлиб нотекис сарфликка эга (жадвал 1).
Чорвачилик фермаларида кунлик сув сарфи жадвал 1.
Бир кунлик
соатлар, соат
1
4
8
12
16
20
24
Сув сарфи, %
Q
max.к-к
1
3
3,5
8,35
3,5
5
1
95
Адабиѐтлар рўйхати
1.
Якубов К.А, мирзаев А.Б, Бўриев Э.С. ―Сув таъминоти ва
канализация тизимларини ишини ташкил этиш ва улардан фойдаланиш‖
Тошкент – 2016, 208 бет.
2.
Шпаков Л.И, Юнаш В.В. Водоснабжение, канализация и вентиля-
ция на животноводческих фермах-М. Агропромиздат, 1987-224 бет.
Do'stlaringiz bilan baham: |