Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги ўзбекистон республикаси қишлоқ ва сув хўжалиги


 Паррандачиликнинг ривожланиши, ҳозирги ахволи ва



Download 3,39 Mb.
Pdf ko'rish
bet161/189
Sana06.07.2022
Hajmi3,39 Mb.
#745070
1   ...   157   158   159   160   161   162   163   164   ...   189
Bog'liq
Q.x.iqtisodiyoti darslik Murtazayev

2. Паррандачиликнинг ривожланиши, ҳозирги ахволи ва
истиқболи 
 
Паррандачилик, унинг асосий тури, товуқчилик узоқ даврлардан бери 
ривожлантирилади. 
Донишмандларимиз 
паррандачиликни


343 
инсонларнинг етти бойлигидан бири деб ҳам бахолайдилар. Аммо
паррандачиликнинг ташкил этилиши узок йиллар унинг халқ хўжалиги
ахамиятига мос келмаган. Паррандаларнинг бош сонини кўпайтиришда,
уларнинг маҳсулдорлигини оширишда, одатда оддий экстенсив
усуллардан фойдаланилган.
Паррандачиликни тезроқ ривожлантириш асосан тармоқда саноатга 
хос технологияни кенг жорий этиш йилларидан бошланган.
Паррандаларнинг бош сони ва маҳсулдорлигини оширишда кескин
ўзгариш бўлган. Масалан, паррандаларнинг бош сони 1990 йилда 1960 
йилга нисбатан 4,7 марта, ҳар бир товуқдан олинган тухум эса қишлоқ
хўжалиги корхоналарида қарийб 2 марта, аҳоли жон бошига тухум
ишлаб чиқариш эса 1,7 марта кўпайган. 
Аммо, 1990 йилда аҳоли жон бошига 120 дона тухум ва 3,3 кг
парранда гўшти ишлаб чиқарилган, холос. Бу кўрсаткич белгиланган
тиббий меъерларга нисбатан 3-4 марта кам эди. 2000 йилда 1990 йилга
нисбатан паррандалар сони қарийб 3 марта, ҳар бир товуқдан олинган
тухум - 13% га, ишлаб чиқарилган тухум миқдори қарийб 2 марта,
паррандалар гўшти эса 5 марта камайган.
Мустақиллик 
йилларида 
Республикада 
паррандачиликни 
ривожлантиришга катта эътибор қаратилди, буни қуйидаги жадвал 
таҳлилидан билиш мумкин (1-жадвал). Таҳлил этилаётган даврда 
паррандалар сони 20540,4 минг бошдан 56276,3 минг бошгача ёки 2,7 
мартага ошган. Барча тоифадаги хўжаликларда тухум ва парранда гўшти 
етказиб бериш шу даврда мос равишда – 2,5 ва 2,9 мартага ошган бўлса, 
фермер хўжаликларида – 7,6 ва 11,4 марта, деҳқон ва аҳолининг шахсий 
ёрдамчи хўжаликларида – 2,3 ва 2,6 мартага ва қишлоқ хўжалиги 
фаолиятини амалга оширувчи ташкилотларда – 2,3 ва 3,2 мартага 
кўпайган. Бу ерда асосий ўсиш суръати фермер хўжаликларида бўлиб, 
кейинги йилларда паррандачиликка ихтисослашган ҳамда кўп тармоқли 
фермер хўжаликлари шаклланаётганлигининг амалдаги исботидир. 

Download 3,39 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   157   158   159   160   161   162   163   164   ...   189




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish