Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги тошкент кимё – технология институти



Download 3,96 Mb.
bet53/95
Sana19.12.2022
Hajmi3,96 Mb.
#891134
1   ...   49   50   51   52   53   54   55   56   ...   95
Bog'liq
Органик кимё марузалар матни

Назорат саволлари

  1. Тузилиши жиҳатидан альдегид ва кетонлар нимаси билан фарқланади?

  2. Оксосинтез деб қандай реакцияларга айтилади?

  3. Формалин қандай модда ва у нималар учун ишлатилади?

  4. Альдегид ва кетонларда бирикиш реакциялари қайси қоида асосида содир бўлади?

  5. Ацетал ва яримацеталлар деб қандай моддаларни айтилади? Мисоллар келтиринг.

  6. Альдол ва кратон конденсланиш реакцияларига мисоллар келтиринг. Улар қайси ҳолатларда содир бўлади?

  7. Альдегидларни аралашмалардан ажратиб олишда қайси реакциядан фойдаланиш мумкин?

  8. Чумоли альдегид бошқа альдегидлардан қайси хоссаси билан фарқланади?

  9. Конниццаро реакциясининг моҳияти нимадан иборат?

  10. Кетонлар альдегидлардан қайси кимёвий хоссалари билан фарқланади? Мисоллар келтиринг.

  11. Соф ва аралаш ароматик кетонлар қандай тузилишларга эга?

  12. Тўйинмаган альдегид ва кетонларга мисоллар келтиринг?



Таянч сўз ва иборалар
Алтдегид, кетон, формалтдегид, хлорал, уротропин, алдазин, кетазин, альдол конденсланиш, кротон конденсланиш, «кумуш кўзгу» реакцияси, формиллаш, гидроамид, амарин, Шифф асоси, чумоли альдегид, сирка альдегид, ацетафенон, бензофенон, акролеин, метилвинил кетон, кетен.


VI-боб БИР ВА КЎП АСОСЛИ КАРБОН КИСЛОТАЛАР ҲАМДА УЛАРНИНГ ҲОСИЛАЛАРИ
Маъруза режаси:

  1. Тузилиши, синфланиши, изомерияси, номенклатураси

  2. Олиниш усуллари, физик ва кимёвий хоссалари

  3. Карбон кислоталарнинг галогенли ҳосилалари

  4. Айрим вакиллари



Тузилишида - карбоксил гуруҳи бўлган органик бирикма-ларга карбон кислоталар дейилади.


Карбоксил гуруҳининг сонига қараб улар бир ва кўп асосли кислоталарга бўлинадилар. Карбоксил гуруҳи тўйинган углеводород қолдиғи билан боғланган бўлса тўйинган кислоталар, агар карбоксил гуруҳи тўйинмаган углеводород қолдиғи билан боғланган бўлса тўйинмаган кислоталар дейилади.


    1. Download 3,96 Mb.

      Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   49   50   51   52   53   54   55   56   ...   95




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish