Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги тошкент ирригация ва қишлоқ ХЎжалигини механизациялаш муҳандислари институти бухоро филиали


“Коми – ака” каналининг ишчи характеристикаси



Download 1,31 Mb.
bet5/12
Sana03.07.2022
Hajmi1,31 Mb.
#735556
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   12
Bog'liq
komi aka 1 g.u rekonstruktsiyasi

3.2Коми – ака” каналининг ишчи характеристикаси.
“Коми–ака”каналини гидравлик ҳисоблаш орқали ишчи характеристикаларини Q=f(h) графигини қурамиз. Бунинг учун каналнинг қуйидаги гидравлик элементларидан фойдаланамиз:
б – канал тубининг кенглиги;
i – каналнинг нишаблиги;
n – каналнингғадир будурлиги;
m – каналнинг қиялиги.
Каналнинг гидравлик ҳисобини бажаришда графоаналитик танлаш усулидан фойдаланиб, яъни каналдаги сувнинг чуқурлиги h га берилгандан кичик ва катnа қийматлар бериб каналнинг жонли кесим юзаси ω, ҳўлланганлик перметри χ, каналнинг гидравлик радиуси R, сувнинг тезлиги v, Шези коеффисиенти C, ва сув сарфи Q ни аниқлаймиз.
Каналнинг жонли кесим юзасини қуйидаги формула ёрдамида аниқлаймиз:
ω = (b + m*h)*h(м2)
Каналнингҳўлланганликперметриқуйидагиформулаёрдамидааниқлаймиз:
χ= b+ 2h 2(м)
Каналнинг гидравлик радиусини қуйидаги формула ёрдамида аниқлаймиз:
R = (м)
Каналдаги сувнинг тезлигини қуйидаги формула ёрдамида аниқлаймиз:
v = C * м/c)
Шези коеффисиентини қуйидаги формула ёрдамида аниқлаймиз:
C = * R1/6
Каналлаги сувсарфини қуйидаги формула ёрдамида аниқлаймиз:
Q = ω * v3/c)
Ҳисоблаш ишларини соддалаштириш мақсадида жадвал кўринишида давом эттирамиз:
3.2-жадвал.

h (м)

b (м)

m

w2)

Х (м)

R (м)

R1/6

C

n

i

v(м/с)

Q (м3/с)

0,5

18

2

9,5

20,24

0,47

0,88

43,97

0,02

0,00007

0,252

2,394

1

20

22,47

0,89

0,98

49,02

0,387

7,738

1,5

31,5

24,71

1,27

1,04

52,11

0,492

15,506

2

44

26,94

1,63

1,09

54,35

0,581

25,567

2,5

57,5

29,18

1,97

1,12

56,11

0,659

37,893

3,019

72,571

31,50

2,30

1,15

57,62

0,732

53,102

Ҳисоблаш ишлари натижалари асосида каналнингишчи характеристикасини ифодаловчи Қ=ф(ҳ) графигини қурамиз. Ушбу график асосида берилган сув сарфида каналдаги сувнинг чуқурлигини аниқлаймиз.

3.3-расм.Каналнинг ишчи характеристикаси
3.3 “Коми – ака – 1” сув тақсимлаш иншооти фойдаланиш хизмати ходимлари штатининг рўйхатини ишлаб чиқиш
3.3 - жадвал

Тартиб сони

Лавозимининг номи

Ходимлар сони


Канал бошлиғи

1


2 – тоифали электрик

1


Гидротехник

2


Таъмирловчи чилангар

1


Кузатувчи

5




Жами

10


3.4 Сув олувчи иншоот оралиқларини янги жиҳозланган сув сатҳини бошқарадиган қарши-оғирлиқли сегментли затвор-автомат иш принципи ва ҳисоби.

Сув ташловчи тўғон оралиқларини эски сегментли затворлари ўрнига сув сатҳини сувнинг гидравлик энергияси ҳисобига бошқарадиган қарши-оғирликли сегментли затворлар билан, каналларга сув олиш иншоотларини эса сув сарфини автоматик бошқарадиган авторостлагичлар билан жиҳозлаш орқали Коми касаба каналига ўтказиладиган сув сарфини бошқариш масаласи ечилади. Айтиш жоизки, бу вариантда каналларга сув олиш иншоотлари ўлчамлари сақланади.


Сув сатҳини сувнинг гидравлик энергияси ҳисобига бошқарадиган сегментли затвор-автомат конструкцияси 3.4-расмда кўрсатилган. Бу конструкциядаги сегментли затвор-автомат балансир (қарши-оғирлик) ёрдамида мувозанат ўрнатади. Сегментли –затвор сувнинг гидравлик энергияси, босими ҳисобига кўтарилади ва туширилади, затвор-автомат электр энергияси сарфламайди. Қуйидаги расмда затвор-автоматнинг конструкцияси кўрсатилган. Затвор автоматнинг иш ҳаракати ўз ўқига нисбатан унинг ҳаракат этувчи қисмларига таъсир этувчи кучлар моментлари мувозанати асосида бажарилади.

3.4-расм. Затвор автомат конструкцияси.Сув сатҳини бошқарувчи сегментли затвор – автомат 3та асосий қисмдан иборат: 1 – затвор – автоматнинг қопиғи, 2 – шарнир; 3 – балансир.

Затвор автоматнинг ҳисоби.
Дастлабки маълумотлар.
1. Сув ташловчи тўғон устки бьефидаги нормал сув сатҳи ∆ НДС = 301,66 м.
2. Сув ташловчи тўғон пастки бьефидаги нормал сув сатҳи ∆ ПБС =298,0 м.
3. Сув ташловчи тўғон остонасининг отметкаси ∆ ИО = 298,50 м.
4. Сув ташловчи тўғон оралиғининг эни в = 8 м.
5. Устки бьефдаги нормал сув чуқурлиги Нр = 301,66 – 298,50 = 3,16м;
6. Пастки бьеф томонидан иншоот остонасининг сув билан кўмилиш чуқурлиги
hн = 298,0 – 298,50 <0 hн = 0.
7. Иншоот бир оралиғига тўғри келадиган максимал сув сарфи
Q = 32 м куб/с.
Ҳисоб тартиби:



  1. Затвор - автомат параметрлари аниқланди:

  • Затвор – автоматнинг айланиш ўқи устки бьефдаги максимал сув сатҳи отметкасида жойлаштирилади.

  • Затвор – автомат баландлиги қуйидаги формула билан аниқланади:

h3 = Нр + ∆ h = 3,16 + 0,5 = 3,66 м.

  • Затвор – автомат оёқлари радиуси қобиғи чизилиши қуйидагича аниқланади:

R = 1,5 * h3 = 1,50 * 3,66 = 5,5 м.
Затвор – автомат қобиғининг чизилиш радиуси қуйидагича текширилади:
R ≥ Нр/(sin α) =3,16/(sin 35,06o) = 3,6 /0,58 = 6,2 м
sin α= Нр/R = 3,16/ 5,5 = 0,574
α= арксинус( 0,574 ) = 35,06 градус
R ≥ Нр/(sin α) =3,16/(sin 35,06o) = 5,5 м

  • Затвор – автомат қобиғи трапеция шаклида бўлиб, тубдан7т эни қўйидагича топилади.

вт = в – 2t=8 - 2 * 0,05 = 7,9 м.

3.5- расм. Ҳисоб схемаси.
2. Затвор – автомат қобиғига устки бьеф томонидан таъсир этадиган гидростатик босим кучи қуйидагича аниқланади:
Р=(Рх2+ Pz2)1/2= (391,812+167,732) = 426,2 кН.
Рх – гидростатик босим кучининг горизонтал таркибидаги кучи, кН.
Рz – гидростатик босим кучининг вертикал таркибидаги кучи, кН.
Рх= 0,5∙ b ∙γ∙(Нр)2 =0,5∙8∙1∙(3,16)2 = 39,94 т = 391,81 кН
Pz=γ∙ W = γ∙ (π∙R2 ∙ α/360o – 0,5∙R∙ cos α∙Нр)∙ b
Pz=γ∙ W = γ∙ (π∙R2 ∙ 35,06o /360o – 0,5∙R∙ cos 35,45o ∙Нр)∙ b
Pz=1∙(3,14∙5,52∙35,06o/360о- 0,5∙5,5∙0,818∙3,16)∙8,0
Pz = 17,09 т =167,73 кН
γ – сувнинг хажмий оғирлиги, γ =1т/м3 = 9,81 кН.

  1. Затвор – автомат оғирлиги қуйидагича аниқланади:

G = 0,15∙ω1,25 =0,15 ∙(Hp∙b)1,25=0,15 ∙(3,16∙8)1,25= 8,5 т = 83,41 кН

  1. Затвор – автомат оғирлиги маркази қуйидагича аниқланади:

L = 0,8∙R=0,8∙5,5=4,40 м.

  1. Затвор – автомат балансири оғирлиги ва жойлашуви елкаси аниқланади.

Ўзининг айланиш ўқига нисбатан затвор автоматининг ҳаракат этувчи қисмларига таъсир этувчи кучларнинг момент тенгламаси тузилади:

Бундан балансир елкаси Lб =L=4,4 м.- га, балансир оғирлиги эса - Gб =G=83,41 кН –гатенглиги келиб чиқади.
Демак, қабул қилган вариантнинг қурилиш ишлари нархи 611,7 млн сўмни ташкил қилади.



Download 1,31 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   12




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish