Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги тошкент ирригация ва қишлоқ ХЎжалигини механизациялаш муҳандислари институти



Download 13,6 Mb.
bet23/77
Sana01.06.2022
Hajmi13,6 Mb.
#626708
1   ...   19   20   21   22   23   24   25   26   ...   77
Bog'liq
ГТИ га кириш мажмуа янги 29 08 2019

Минорали сув чиқаргичлар. Бундай турдаги иншоотлар III ва IV синфли грунтли тўғонларда кенг қўлланилади. Минорали сув чиқаргич қуйидаги асосий қисмларидан ташкил топади: босимли қувур ёки очиқ канал кўринишидаги келувчи участка; минора; кетувчи босимсиз қувур; энергия сўндиргичлар; хизмат кўприги; минора устидаги қурилган бино (2.34-расм).
Минора учта характерли ҳолатда бўлиши мумкин: юқори қиялик товони олдида; тахминан унинг ўртасида; тўғон тепаси чети олдида. Шу билан бирқаторда у учта асосийларга нисбатан ихтиёрий оралиқдаги ҳо-латда бўлиши мумкин. Минора затворларни бошқариш учун мўлжалланади. Унда иккита затвор ўрнатилади. Биринчиси келувчи участка тирқишини ёпа-ди ва таъмирлаш ва кузатиш ҳолатларида минорани бекитиш учун мўл-жалланади, иккинчиси эса миноранинг қарама - қарши деворига ўрнатилади кетувчи сув ўтказадиган тирқишни ёпади, у истемолчига узатиладиган сарфни ростлаш учун ишлатилади.
Минорали сув чиқаргичларда ясси затвор қўлланилади, уларнинг паз-лари миноранинг ички томонида ўрнатилади. Затворларни очилиб - ёпилиши минорада жойлашган кўтариб - тушириш механизмлари орқали амалга оши-рилади. Затворнинг ҳаракатланувчи қисми шарнир ёрдамида металл штанга билан бирлаштирилади. У чиғир орқали затворни кўтариш ва туширишни таъминлайди.
Минора кесими доиравий, квадрат ва тўғри бурчакли бўлиши мум-кин.Тўғон тепаси сатҳида минора плита билан ёпилади. Миноранинг планда ўлчамлари 3...4 м дан катта бўлса қовурғали ёпмалар қўлланилади. Минора устига плита юқорисига бино қурилади. Ундан хизмат қилиш хоналари си-фатида фойдаланилади, унда затворларни бошқарадиган механизмлар жой-лаштирилади. Ёпмада қопқоқли туйнук мўлжалланади, затворларга тушиш учун минора деворлари бўйича тутқичлар ўрнатилади. Хизмат қилиш хонаси тўғон тепаси ёки қирғоқ билан кўприк орқали бирлаштирлади.



2.33-расм. Босимсиз қувур туридаги сув чиқаргич:


1-келувчи участка; 2-бетонли каллак; 3-затвор; 4-босимсиз қувур; 5-хизмат кўприги.






Download 13,6 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   19   20   21   22   23   24   25   26   ...   77




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish