Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги тошкент тиббиёт академияси


 - б о б. ПАРАЛИТИК ДЕФОРМАЦИЯЛАР С ПАСТИ К



Download 12,56 Mb.
Pdf ko'rish
bet435/456
Sana29.05.2022
Hajmi12,56 Mb.
#618302
1   ...   431   432   433   434   435   436   437   438   ...   456
Bog'liq
Yumashev-TRAVMATOLOGIYA VA ORTOPEDIYA [uzsmart.uz]

11 - б о б. ПАРАЛИТИК ДЕФОРМАЦИЯЛАР С ПАСТИ К
ФАЛАЖЛИК 
Спастик фалажлик окибатида келиб чикувчи кўл-оёқ деформациялари 
бош ёки орка миядаги ўзгаришларга боғлиқ.. 
Бош миядаги ўзгаришларга боғлиқ. қўл-оёқ деформациялари бош мия 
спастик фалажликлари деб аталади. Кейинги вактларда бош мия 
фалажликлари мавжуд беморлар сони кўпаймокда, бу туғилиш даврида 
болалар ўлимининг камайиши, туғилиш жараёнида турли воситаларни 
ишлатиш ва жонлантириш усулларини мукаммал-лаштиришга боғлиқдир. 
Спастик фалажликни келтириб чикарувчи омиллар уч асосий гурухга 
бўлинади: тугма, туғилиш жараёнидаги, туғилишдан кейинги. 


ТЕЛЕГРАММ КАНАЛ «ВРАЧИ УЗБЕКИСТАНА» - https://t.me/vrachi_uzbekistana
 
502 
Тугма сабаблар 
бош мия ўсишининг норасолиги билан боғлиқ,. 
Норасолик хрмиладорлик токсикозлари, она касалликлари (захм, 
туберкулёз ва бошқалар), онанинг механиқ ва рукий шикастланиши, нур 
касаллиги ва хоказолар оқибатида келиб чикади. 
Туғилишдаги сабабларга 
бош мия ва унинг пардаларига кон кўйилиши 
кирадики, улар кўпинча асбоблардан нотўрри фойдаланишлари туфайли 
келиб чикади. Хомиланинг катта боши ва онанинг тор чаноки калла 
кутисини эзиб қўйиши ва бош мия, унинг пардаларидаги кон томирларини 
шикастлаши мумкин. Йўлдошнинг кучиши ва бошқа сабабларга кўра 
плацентар кон айланишининг бузилиши, хрмила бош миясида кислород 
танкислигига ва унинг шикастланишига олиб келади. Хомилада асфиксия 
холати 70-80% холларда бош мия фалажлигига олиб келади. 
Тупмгандан кейинги сабабларга 
асосан бола биринчи кунлар ва ойларда 
оладиган шикастлар киради. Улар бош мия ва унинг пардаларига кон 
куйилишига олиб келади. Бундай холатга юкумли касалликлар асоратлари: 
менингит, энцефалит, менингоэнцефалитлар хам олиб келиши мумкин. 
Алохида гурухга чала туғилиш киради, бунда муддатдан олдин туғилиш бош мия 
фалажлигининг сабаби бўлиши мумкин. 
Бузилиш бош мия пўстлок қисмигагина эмас, балки марказий нерв 
системасининг пастки сохаларига хам тегишли. Шундай қилиб, спастик 
фалажлик ва нимфалажликлар пўстлокдаги ёки марказий харакат 
йўлларининг зарарланишидан келиб чикади. Бош мия ва унинг пардаларининг 
зарарланиш даражасига спастик белгиларнинг тарқалгани, беморларнинг 
акдий заифлик даражаси боғлиқдир. Спастик фалажлиги бўлган беморларда 
аклий заифлик 5-6% учрайди. 
Спастик фалажликнинг енгил турида чанокдарда хасталикни аниқлаш 
кийин, 
кейинчалик 
бола 
кеч 
юра 
бошлагач 
(2-3 
ёшида), 
юришнингчекланганлиги, эркин эмаслиги аниқланади. Шу вактда 
мушакларнинг таранглашганини (оёқларни керганда), оёқларнинг ичкарига 
бурилганини кўриш мумкин. Айрим беморлар, кўпинча, оёқ учида 
юрадилар. Мустакил юрадилар, ўзларини парвариш киладилар, акл-идроки 
сақланганлари ўкийдилар ва касб эгаллайдилар. 
Уз вактида ва тўла ўгказиладиган консерватив даволаш катга аҳамият касб 
этади. Дори-дармонлардан ташқари, даволовчи жисмоний тарбия, укалаш 
(сусайган мушак гурухлари учун), физиотерапевтик муолажалар (балчик„ 
ёруглик сув) тавсия қилинади. Даволаш канча эрта бошланса (2 ойликдан), 
натижалари шунча яхши бўлади. Механиқ даволаш, даволовчи жисмоний 
тарбияда махсус мослама ва механизмлардан фойдаланиш яхши натижа 
беради. 
Фалажликни ўрта даражасида унинг барча белгилари яққолрок сезилади. 
Оёқдарда спастик фалажлик шу даражадаги беморлар 



Download 12,56 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   431   432   433   434   435   436   437   438   ...   456




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish