Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги тошкент тиббиёт академияси


ТЕЛЕГРАММ КАНАЛ «ВРАЧИ УЗБЕКИСТАНА» - https://t.me/vrachi_uzbekistana



Download 12,56 Mb.
Pdf ko'rish
bet431/456
Sana29.05.2022
Hajmi12,56 Mb.
#618302
1   ...   427   428   429   430   431   432   433   434   ...   456
Bog'liq
Yumashev-TRAVMATOLOGIYA VA ORTOPEDIYA [uzsmart.uz]

ТЕЛЕГРАММ КАНАЛ «ВРАЧИ УЗБЕКИСТАНА» - https://t.me/vrachi_uzbekistana
 
497 
капилляр томмрларнинг ўсиши ёки горсимон бўшлиқлар (гемангаома) хосил 
бўлиши кузатилади. Юмшоқ бириктирувчи тўкҳималарнинг ўсиб кетиши суяк 
устунчаларининг юмшоклашиши ва деструкциясига олиб келади. Ўсма турли 
ёшда пайдо бўлади. 
Клиника. Унча кучли бўлмаган окрик билан характерланади, айникса, 
умуртка ўгкир ўсиги босилганда сезилади. Окрик харакат қилинганда, кўпрок 
ўтирганда ва юрганда пайдо бўлади. Тана харорати меъёрида, крнда ўзгаришлар 
кузатилмайди. 
Рентген суратларида зич коқилган ёроч девор каби тарам-тарам манзара 
кўринади. Хасталик кўп йиллар давом этиши мумкин ва умуртка танасининг 
қаттиқлашиши ва эзилиб қолиши билан тугайди. 
Д а в о л а ш. Касаллик дастлабки даврларда умуртка погонасини қаттиқ 
корсет ёрдамида юкдан озод қилиш, рентген нурлари билан даволаш кўзда 
тутилади. Орқа мия эзилиши белгилари пайдо бўлса ламинэктомия 
қилинади. 
Кўп сонли экзостозлар. 
Узун найсимон суякларнинг метафиз соҳаларида 
эпифизар тоғай ривожланиш нуқсони сифатида учрайди. Касаллик асосида 
тоғайнинг суяк ўки бўйлаб эмас, балки ён томонга жадал усиши ётади, натижада 
остеофитлар пайдо бўлади. Экзостоз атрофи гиалин тоғай, марказида энхондрал 
шаклда хосил бўлган суяк тўқимасидан иборат. Экзостоз охирида, кўпинча, 
шилликхалтача бўлади. Бемор ўсишдан тўхтаганда экзостоз хам катталанишдан 
тўхтайди. 
К л и н и к а . Экзостозлар микдорига боғлиқ., улар битта-иккита ва кўплаб 
бўлиши ва скелетнинг ҳамма жойларида учраши мумкин. Экзостозлар бир 
беморда 100 дан ортик ва турли х.ажмда (х.атто муштдек) бўлиши мумкин. 
Пайпаслаганда қаттиқ, харакатсиз, силлик ва дўнгли. Экзостоз жойлашган 
суяклар, кўпинча, ўсишдан оркҳада колади ва кийшаяди. Айниқса, жараён 
билак соҳасида жойлашганда қўл кийшайиши якҳол сезилади. Экзостозлар 
жойлашган соҳасига караб мушакларнинг кискаришига тўскинлик қилиши, 
нерв толаларини эзиши мумкин, натижада сезиш, харакатланиш ва 
озикланиш бузилишига богл и к ўзгаришлар кузатилади (303-расм). 
Д а в о л а ш . Қон ва нерв томирларини эзувчи, хдракатини чекловчи 
экзостозлар олиб ташланади. Айримларда косметик кўрсатмага асосан 
операция қилинади. Экзостозларнинг хавфли ўсмаларга айланиши 
эхтимоли бўлгани учун катта хажмдагиларини олиб ташлаш тавсия 
кҳилинади. Экзостоз олинганда асоси чукурча бўлиб қолгани маБкул, шунда 
барча тоғай хужайралар олинганига ишонч туғилади. 
Суякларнинг хавфли ўсмалари. Остеоген саркома. 
Бирламчи хавфли ўсма 
бўлиб, кўпинча, 10 дан 40 ёшгача бўлган эркакларни зарарлайди ва кўп ўлимга 
олиб бориши билан характерланади. Биринчи ўрнида кўп учраши билан сон 
суяги (унингдистал қисми) туради, иккинчи ўрнида — катта болдир ва елка 
суягининг проксимал қисми туради. 



Download 12,56 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   427   428   429   430   431   432   433   434   ...   456




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish