Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги тошкент тиббиёт академияси


ТЕЛЕГРАММ КАНАЛ «ВРАЧИ УЗБЕКИСТАНА» - https://t.me/vrachi_uzbekistana



Download 12,56 Mb.
Pdf ko'rish
bet427/456
Sana29.05.2022
Hajmi12,56 Mb.
#618302
1   ...   423   424   425   426   427   428   429   430   ...   456
Bog'liq
Yumashev-TRAVMATOLOGIYA VA ORTOPEDIYA [uzsmart.uz]

ТЕЛЕГРАММ КАНАЛ «ВРАЧИ УЗБЕКИСТАНА» - https://t.me/vrachi_uzbekistana
 
493 
10 - б о б. СУЯК ЎСМАЛАРИ 
Скелетда ўсмаларнинг келиб чиқиши суяклардаги диспластик жараёнларга 
яқиндан боғлиқдир, бу, айникра, болаларда яхши сезиларли бўлади, жумладан, 
суяклардаги катор диспластик жараёнлар хавфли ўсмаларга айланади (тоғай 
экзостози — хоццромага, фиброз дисплазия ■ суяк саркомасига ва хоказо), 
ҳамма ўсмалар ичида скелетда учрайдиганлари 11,4% ни ташкил килади. 
Ўсмаларни даволашнинг асосий усули жаррохлик усулидир. Суякўсмалари, 
бундан ташқари, ортопедик масала к;амдир. 
Хозирги вакгда кўпчиликда Т.П.Виноградова (1960) ва М.В.Волков (1962) 
таснифлари кабул қилинган. М.В.Волков ўсмаларининг кечишига караб 3 
асосий форма ажратади: хавфсиз, хавфли ва чегарадошлар. Ўз навбатида хар 
бири тоғайли, суякли ва аралаш ўсмаларга бўлинади. 
ТО РАЙ ТЎДИМАСИ ЎСМАЛАРИ 
Болаларда хавфсиз тоғай ўсмалари дисплазиялар билан бирга барча суяк 
ўсмаларини 50% ни ташкил килади. 
Хондробластома. 
Хондробластоманинг энг куп жойлашадиган сохаси узун 
найсимон суякларнинг эпифизи хисобланади, аммо улар чанок„ кўкрак ва 
бошқа суяклардан хам чикаверади. Нисбатан камрок бўлиб, скелетдаги барча 
ўсмаларнинг 10% ни ташкил килади. 
Рентген суратларида хондробластома овал шаклдаги хосила бўлиб, эгшфиз 
ёки метафиз марказида жойлашади. Гетероген тузилмалар ичида суяк 
тўкималари сочилгани кўринади ва шу билан инфекцион жараёндан 
ажратишни енгиллаштиради. 
Д а во л а ш. Ўз вактида тургун жаррохтшк муолажаси қилинса, ўсманинг 
хавфсиз шакли яхши натижа билан тугайди. Ўсманинг кюретаж 
муолажасидан сўнг кайталаниши ва хондробластоманинг хавфли турга 
ўтиши мумкинлигини хисобга олиб, яхшиси суяк ҚИСМИНИ ўсма билан 
олиб ташлаш ёки ампутация қилган маъкул. 
Хондрома. 
Уларнинг 
жойлашишига 
караб 
энхондрома 
ва 
экхондромалар ажратилади. Энхондрома суяк ичида жойлашади, ўсганда 
суякни ичидан сўради. Рентген суратида суяк марказида ўзгармаган суяк 
фонида якхол ажралиб турган думалок шаклда окиш ўчоги кўринади. Вир 
хил тузилган хосилада охаклашган тоғай ўчокларини кузатиш мумкин. 
Экхондрома суякдан чикҳиб, юмшоктўқималартомон усади. Рентген 
суратларида қаттиқлашган юмшоқтўқималар соҳасида ох.акланган соха 
кўринади. Ўсма ва унинг асоси чегараларини аниқлаш қийин. 
Клиника. Кўпрок қўл ва оёқ бармоқ. фалангалари, шу билан бирга, кафт 
ва кафт олди суяклари зарарланади. Сон, елка ва бошқа 



Download 12,56 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   423   424   425   426   427   428   429   430   ...   456




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish