Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги тошкент тиббиёт академияси


ТЕЛЕГРАММ КАНАЛ «ВРАЧИ УЗБЕКИСТАНА» - https://t.me/vrachi_uzbekistana



Download 12,56 Mb.
Pdf ko'rish
bet210/456
Sana29.05.2022
Hajmi12,56 Mb.
#618302
1   ...   206   207   208   209   210   211   212   213   ...   456
Bog'liq
Yumashev-TRAVMATOLOGIYA VA ORTOPEDIYA [uzsmart.uz]

ТЕЛЕГРАММ КАНАЛ «ВРАЧИ УЗБЕКИСТАНА» - https://t.me/vrachi_uzbekistana
 
246 
жойлашадиган додатларида амалга оширилиб, гипсли боғлам бармоқлар 
асосидан елканинг учдан бир юқори қисмигача кўйилади. 
Билакнинг иккала суяклари учдан бир ўрта ва пастки қисмларда битта 
сатвда тўлик сурилиб синганда репозииияда энг кам қийинчиликлар пайдо 
бўлади. 
Баиров бўйича репозиция техникаси. 
Бўлакларнинг узунасига сурилиши 
бартараф қилингандан кейин жарро>; I бармоқларини билак юзасининг дистал 
бўлаклари томонига сурилган суякларнинг учларига мое келадиган юзага кўяди. 
Шундан сўнг шикастланган қўлнинг дистал қисмини юмшок босиб, синган 
жойда букади ва бўлакларни суякнинг проксимал бўлимига тўмток ёки тўкри 
бурчак остида ўрнатади (158-расм, 
а). 
Шундай қилиб, «узунасига» сурилиш 
«бурчак» остига сурилишга ўтказилади. жарроҳ бўлакларнинг учларини 
суякнинг дистал фрагментларига кулни синган жойдан пастда ушлаб турган 
панжанинг I бармоги билан босиб яқинлаштиради (158-расм, 
б). 
Суяк 
бўлаклари синишнинг чети бўйича яқинлашиши ҳамоно ҳосил бўлган бурчак 
деформациясини йўқ. 
қилиб, 
дарҳол қўл ўкини юмшок текисланади (158-расм, 
в). 
Фиксацияни 3-4 ҳафта муддатга бармоқлар асосидан то елканинг учдан бир 
юқори қисмигача гипсли боғлам билан амалга оширилади. 
Билакнинг диафизар синишларида жарроҳлик усули камдан-кам 
кулланилади. Ўсиш жараёнида ортикча периостал қадоқ, сурилиб кетади, билак 
суякларининг шакли эса бола ўса борган сайин тўғриланиб кетади. 
БИЛАКНИНГ СИНЕВ- ЧИҚИШЛА РИ 
Булар кул функциясининг купол бузилишларига олиб келадиган энг оғир 
шикастланишлар хҳсобланади. Уларга Монтеджи ва Галеацци 
синишларини кири-тадилар. 
Бу 
шикастланишлар 
болаларда 
кам 
учрайди: 
хамма билак шикастланиш-
ларининг 1,5 дан 3% гача 
бўлган 
қисмини 
ташкил 
килади. Улар каттарок ёш 
гуруҳи-дан 
гўгридан-тўрри 
шикаст окибатида кўпрок 
рўй беради. 

Download 12,56 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   206   207   208   209   210   211   212   213   ...   456




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish