Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги тошкент тиббиёт академияси



Download 12,56 Mb.
Pdf ko'rish
bet211/456
Sana29.05.2022
Hajmi12,56 Mb.
#618302
1   ...   207   208   209   210   211   212   213   214   ...   456
Bog'liq
Yumashev-TRAVMATOLOGIYA VA ORTOPEDIYA [uzsmart.uz]

М о н т е д ж и синиши
Билакнинг гирсак юзасига 
катта куч билан урилганда 


ТЕЛЕГРАММ КАНАЛ «ВРАЧИ УЗБЕКИСТАНА» - https://t.me/vrachi_uzbekistana
 
247 
панно 
бўлади ва тирсак суягининг синиши билак суяги бошчасининг чиқиши 
билан бирга учраши билан тавсифланади. Диагностик холатлар тез-тез бўлиб 
туради, 
чунки биринчи гадда билак суяги бошчасининг чиқиши мумкинлиги 
хакида унутиб, тирсак суягининг синишига аҳамият берилади. 
Клиника. Қўлнинг холати ўзига хос: у тирсак бўғимида оз-моз буқилиб, 
тана бўйлаб пассив осилиб туради. Билак суягининг бошчаси олдинга 
сурилганда билак пронация холатида, орқага сурилганда супинация л;олати 
бўлади. Тирсак бўғимида актив ҳаракаглар йўқ,, ротацион харакатлар кескин 
чекланган. Тирсак бўғими сохасида аниқ, ифодаланган шиш ва катгак 
оғриқ.бўлади. Пайпаслаб кўрилганда билак суяги бошчаси тирсак чукзфчасида, 
елканинг ташки дўнгча устидан ташқарида ёки орқада аниқланади. 
Тирсак суяги диафизининг синишига махаллий гематома, қаттиқ, оғриқ., 
синган жойни пайпаслашда аниқланадиган зинапоясимон 
деформация 
бўйича осон ташхис кўйилади. 
Билак-кафт 
ва тирсак 
бўшмларини қамраб олган рентгенограмма-ларни 
бажариш зарур шартлардан бири хисобланади. 
Тирсак суягининг учдан бир ўрта ва юкори қисмларидан диафизар синиш 
диагностика қилинган ҳолларда х.алкасимон бойламнинг билак суягининг 
чиқиши билан бирга шикастланиши мумкинлиги тўғрисида унутмаслик лозим. 
Д а в о л а ш. Асосан консерватив усулда. Репозицияни наркоз остида 
қилинади. 
Репозиция пгехникаси. 
Шикастланишнинг хар кандай типида биринчи босқичда 
билак суяги бошчасиниг чик?1ши тўғриланади. У олдинги томонга чикданда 
узунасига чўзилади, тўлиқ ёзилади ва билак супинация қилинади. 
Жаррох.бармоқларини олдиндан орқага босиб, чикк;ан билак суяги бошчасини 
жойига солади, сўнгра эса бармоқларини тирсак суягининг деформация 
чўккисига кўяди ва бармоқларини худди шу йўналишда босиб, тирсак суяги 
бўлакларини репонация килади. Сўнгра билак эхтиётлик билан тўғри бурчакка 
кадар букилади ва орқа гипсли боғлам кўйилади. Билак суяги бошчаси орқага 
чиқиб шкастланганда ва билак суягининг эпиметафизар ёки диафизар 
синишида билакни айни вактда ёзилган долатида чўзилади. Катта бармоқлар 
билан билак суяги бошчасини орқадан олдинга ва ташқаридан ичкарига 
йўналишда босиб, чиқиш тўрриланади. Бунда бўлакларнинг узунасига сурилиши 
бартараф этилади. Қўлларининг холатини ўзгартирмай, жаррох. катта 
бармоқларини билак суягининг деформацияси чўккисига кўчиради ва 
бўлакларни босиш йўли билан уларнинг бурчак деформациясини ва энига 
сурилишини бартараф килади. Шундан кейин билакни тўғри бурчаккача 
букилади ва гипсли боғлам кўйилади, сўнгра контрол рентгенография 
ўтказилади. билак суяги бошчасининг чиқиши тўлиқ тўғриланса, репозиция 
муваффакҳятли чиққан деб дисобланади. Тирсак суяги бўлакларининг оз-моз 
силжиши йўл кўйса бўладиган хисобланади:бурчакдан силжиши 15-20°гача, 
энигасилжиши 1/2-1/3 диаметр. Агар 2 марта репозиция қилишдан сўнг билак 



Download 12,56 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   207   208   209   210   211   212   213   214   ...   456




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish