Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги тошкент тиббиёт академияси


ТЕЛЕГРАММ КАНАЛ «ВРАЧИ УЗБЕКИСТАНА» - https://t.me/vrachi_uzbekistana



Download 12,56 Mb.
Pdf ko'rish
bet212/456
Sana29.05.2022
Hajmi12,56 Mb.
#618302
1   ...   208   209   210   211   212   213   214   215   ...   456
Bog'liq
Yumashev-TRAVMATOLOGIYA VA ORTOPEDIYA [uzsmart.uz]

ТЕЛЕГРАММ КАНАЛ «ВРАЧИ УЗБЕКИСТАНА» - https://t.me/vrachi_uzbekistana
 
248 
суягининг бошчаси жойига тушмаса, жаррсяушк усули қўлланилиши керак 
Билак суяги бошчасининг чиқиши жарроллик усулида бартараф қилингандан 
кейин шикастланган хдлкасимон бойламни кетгут билан тикилади. Тирсак 
суякнинг бўлаклари ёпиқ усулда тўғриланади. Ташки иммобилизация™ гипсли 
боғлам билан амалга оширилади, олдингатишаги шикзстланшцдарда билакка 
супинация ва 80° бурчак остида буқилган ярлат берилади, бошқа шикастланишларда 
90- 100°га тенг бурчак остида букилади. Фиксация муддати боланинг ёши га ва 
синиш жойига боғлиқ; 5 ёшгача бўлгац болаларда эпиметафизар синишларда — 
14-18 кун, 5 ёшдан ошган болаларда — 18-22 кун; 5 ёшгача бўлган болаларда 
диафизар синишларда — 14-21 кун, 5 ёшдан ошган болаларда - 21-28 кун. 
Галлеацци синиши. 
Билак суяги диафизинининг учдан бир пастки ёки ўрта 
қисми 
синишинингтирсак 
суяги бошчасининг чиқиши билан бирга кўшилиб 
келиши ҳам болаларда камдан-кам (1 дан 2,5% гача) учрайди ва аксарият 
билвосита травма натижасида рўй беради. Одатда, 
бундам 
шикастланиш бола 
кафти билан йиқилганда содир бўлади, бунда билак суяги буқилиш ҳсобига 
синади, билак ротацияси туфайли эса фиксацияланган панжа радиоульнар 
бўғимининг бойлами шикастланади. Сўнгра учбурчак тоғайнинг бигизсимон 
ўсимта учи билан бирга ва тирсак суяги бошчасининг чиқиши кузатилади. 
Травманинг бундай меканизми тирсак суяги бошчасининг чиқишига 
Караганда кўпрок ҳолларада тирсак суяги учдан бир дистал қисмининг 
остеоэпифизеолизига олиб келади. 
К л и н и к а . Билак суягининг деформацияси, супинация-пронация 
ҳаракатларини бажара олмаслик етакчи симптомлардан бири Хисобланади. 
Қўлнинг >;олати мажбурий. Билак-кафт бўғимида актив харакатлар қилиб 
бўлмайди 
ёки кескин чекланган. Билак-кафт бўғими соҳасида шиш ва 
пайпаслаб кўрилганда оғриқ. аниқ.ланади. Шикастланмаган билак-кафт 
бўғими 
билан 
солиштирилганда 
тирсак 
суяги 
бошчасининг 
сурилганлигини аниқ.ласа бўлади. Рентгенографияни қўлга катъий классик 
хҳолат берилиб ўтказиш лозим. 
Д а в о л а ш. Умумий оғриқ.сизлантириш остида шошилич ёпиқ репозиция 
қилишдан иборат. Биринчи галда билак суяги бўлакларини узунасига чўзиб ва 
бурчак деформациясини Баиров бўйича бартараф кз-ишб сурилиш 
йукргилада. 
Сўнгра бармоқдарни кафт йўналишида босиб, тирсак суяги бошчасининг чиқишини 
бартараф этилади. Панжани имкон борича тирсак томоша бурилади. Қўлни 
бармоқлар асосидан то елканинг учдан бир юқори қисмигача функционал 
кулан 
шароитда гипсли боғлам билан фиксация килинади. Шиш камайгандан кейин 
кайта сурилиш 
ҳавфм 
борлиги сабабли рентгенологик контрол қилинади. 
Тирсак суяги бошчасининг чиқиши ёки чала чиқиши тўғрилан-маганда 
билакда супинанион-пронацион даракатларнинг кескин 
чекланишига ва панжанинг варусли огашига олиб келиши мумкин. Даволаш 
иммобилизацияси муддати 3-4 дафта. 

Download 12,56 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   208   209   210   211   212   213   214   215   ...   456




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish