Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги о'рта махсус, касб-ҳунар таълими маркази



Download 1,18 Mb.
bet16/107
Sana01.07.2022
Hajmi1,18 Mb.
#723615
1   ...   12   13   14   15   16   17   18   19   ...   107
Қизил парра — чучук сув балиғи. Европада тарқалган, Ўрта Осиёда Орол денгизи, Амударё ва Сирдарёда учрайди. Қамиш каби ўсимликлар орасида, дарёда эса сув секин оқадиган ерларда яшайди, ўсимликлардан холи жойларга яқин йўламайди.
Бўйи 30 сантиметрча, лекин кўпинча 20—25 сантиметрликлари овланади. Тангачаси йирик, ён чизиғи қорнига яқинроқ жойлаш- ган, дум сузгичи бироз ингичка ва учли. Орқаси кулранг-кўк, қорни ва ёнлари кумушдек оқ, орқа сузгичидан ташқари барча

16-расм. Қизил парра.

сузгичлари қип-қизил рангда, шунинг учун ҳам қизил парра деб аталади. Бу балиқ кўринишидан қизилкўзга жуда ўхшаб кетади, аммо қорнидаги пуштаги ва олд оғиз эканлиги билан ундан фарқ қилади.


Қизил парра март-июн ойларида урчийди, урчиш вақти яшай- диган ернинг иқлим шароитига боғлиқ. Дастлаб икки яшарлилари, сўнгра бошқалари урчийди, 100 мингдан 230 минггача бўл- ган увилдириғини сув ўсимликларига қўяди. Увулдириқ тез ри- вожланади, ҳарорати 20—22 °C да сувда личинкаси 3 кунда чиқади. Чавоқлари кичик қисқичбақа ҳашарот турлари каби майда жониворлар, катталари эса, асосан, о ъсимликлар билан озиқланади. Ўрта Осиёда, жумладан, Ўзбекистонда қизил парраларнинг иқ- тисодий аҳамияти ҳам, кўлларда маълум миқдорда тутилади.
Шарқий қизилқанот угай (Леуcисcус брандти) — карпнамолар туркумининг бир тури, карпсимонлар оиласига мансуб. Япон ва Охота денгизлари ҳавзасида тарқалган. Бўйи 50 сантиметрча, оғир- лиги 1,5 килограммгача, урчиш даврида эркагининг қорни ва ён томонларида узун ва тиниқ қизил рангли ёллар пайдо бўлади, суз- гичлари, жабра қопқоғи, кўз атрофлари ва лаблари ҳам қизариб қо- лади. Шунинг учун ҳам шарқий қизилқанот деб ном берилган. Ўткинчи балиқ, карпсимонларнинг шўрроқ, ҳатто денгизларнинг шўр сувида яшашга мослашган бирдан бир туридир. Ўсиш даври денгизнинг суви чучуклашган ва емиш мўл участкаларида ўтади. Лекин унинг денгизда қандай ҳаёт кечириши ҳали маълум эмас. Урчиш даврида ёш авлодлар билан бирга дарёга ўтади, бу ерда эркаги ҳам, урғочиси ҳам «никоҳ либосига чулға- ниб», бошқача тус олади. Урғочиси 15 мингтача увулдириғини тоғ дарёларига ташлаб бўлгандан кейин денгизга қайтиб кетади. Майдалари дарёда гала бўлиб юради, қийинроқ кўпайишиб, улар ҳам денгизга йўл олади. Хўжалик аҳамияти айтарли катта эмас, ёйма тўр билан овланади.

Download 1,18 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   12   13   14   15   16   17   18   19   ...   107




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish