Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги наманган муҳандислик-технология институти «сичтеи» кафедраси



Download 423,5 Kb.
bet11/13
Sana24.02.2022
Hajmi423,5 Kb.
#207548
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   13
Bog'liq
2 5192768524908497799

Соф кредитлаш (қарз олиш) – номолиявий активларни сотиб олиш учун молиялаштириш маблағларининг, соф харажатларга нисбатан ортиқлиги (дефитситлиги). Унинг ҳажмини аниқлаш учун ялпи асраш билан ялпи жамғариш ва ерларни ва номатериал активларни соф сотиб олиш плюс «қолган дунё» капитал трансфертлари орасидаги фарққа тенг. Макродаражадаги соф кредитлаш ёки соф қарз олиш мамлакатнинг «бошқа дунё»га берган ёки «бошқа дунё»дан олган соф ресурслари ҳажмини кўрсатади.
Солиқларни унификатсия қилиш – солиқ механизмини соддалаштириш мақсадида иқтисодий моҳияти, солиққа тортиш объекти ўхшаш бўлган солиқ турларини бирхиллаштириш.
Таннарх – маҳсулот ишлаб чиқариш ва сотиш учун кетган барча харажатларнинг қиймати.
Турмуш даражаси – аҳолининг зарурий, моддий ва номоддий неъматлар ҳамда хизматлар билан таъминланганлик ҳамда уларни истеъмол қилиш даражаси.
Тўлов баланси – микроиқтисодий статистиканинг муҳим бўлими; Шу мамлакат ва бошқа дунё резидентлари орасидаги барча ташқи иқтисодий оператсиялар ҳақидаги маълумотларни маълум тизимга келтиради.
Трансфертлар – даромадлар ва бойликларни қайта тақсимлашни ифодалайдиган кўрсаткич; У бир институтсионал бирлик томонидан иккинчисига текинга берилган пуллар, товарлар, хизматлар ёки активларни ифодалайди. Улар жорий ва доимийга ёки пул формадаги ва натурал формадаги трансфертларга бўлинади.
Туғилиш ва вафот этишнинг умумий коеффитсенти – жорий йилда тирик туғилганлар сони билан вафот этганлар сонини мавжуд бўлган ўртача йиллик аҳоли сонига бўлинади ва промилледа (1000 кишига нисбатан) ифодаланади.
Туғилиш коеффитсентининг йиғиндиси - ҳар бир ёш гурухи бўйича ҳисобланган туғилиш коеффитсентларининг йиғиндиси; бир аёл бутун умри мобайнида туққан болалар сонини ифодалайди.
Тармоқлараро баланс – МҲТнинг муҳим бўлими бўлиб, унинг ёрдамида тармоқлараро алоқалар, оралиқ истеъмол, тармоқлар ишлаб чиқариши ва талаби орасидаги мураккаб боғланишлар тадқиқ қилинади.
Фишер индекси – Лайпейрес ва Паше индекслари асосида тортилган ўртача геометрик сифатида ҳисобланадиган индекс. У ЯИМ халқаро миқёсида солиштиришда кенг қўлланилади.

Download 423,5 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   13




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish