Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги мирзо улуғбек номидаги ўзбекистон миллий



Download 5,51 Mb.
Pdf ko'rish
bet9/84
Sana03.07.2022
Hajmi5,51 Mb.
#737399
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   84
Bog'liq
ФИЗИОЛОГИЯ ФАНИДАН ЛАБОРАТОРИЯ

тепалиги 
дейилади. Айнан шу ерда аксондан кейинги нерв ѐки мушак 
ҳужайрасига узатиладиган электрик импульс ҳосил бўлади. Бундан ташқари 
миелин қобиғи яхлит эмас, маълум бир оралиқларда бўлинади. Бундай 
бўлинган жойлар 
Ранвье бўғини 
дейилади. Фақат шу ерда нерв толаси 
ҳужайра ташқарисидаги суюқлик билан туташади. Шунинг учун сут 


18 
эмизувчиларнинг нерв системасида тарқалаѐтган нерв импульсининг тўлқини 
бир текис эмас, балки битта бўғиндан иккинчисига сакраб-сакраб (сальтатор) 
ўтади, бу эса импульс тарқалишини тезлаштиради. 
 
10-расм. Нейроннинг тузилиши.
1 – дендритлар; 2 - ҳужайра танаси; 3 - ядро; 4 - аксон дўнгчаси; 5 - 
аксон; 6 - миелинли қобиқ; 7 - Шванн қобиғи; 8 - Шванн ҳужайраси ядроси; 9 
- Ранвье боғлами; 10 - миелинли қобиқсиз аксон учлари; 11 – пресинаптик 
терминаллар; 12 – перикарион. 
Нейронларнинг катталиги турлича: энг йириклари энг кичикларидан ўн 
ва юз марталаб катта. Масалан, миячанинг донадор ҳужайраларининг 
кўндаланг катталиги 7,0 микрон, орқа миянинг мотор нейронлари - 70,0 
микронга тенг. 
Нейронларнинг МНСнинг айрим бўлимларида жуда зич жойлашган.
масалан, катта ярим шар пўстлоғида 1 мм

40000 ҳужайра бор. 
Нейронлар 
шакли, тузилиши 
ва
бажарадиган вазифасига
кўра 
таснифланади.
I. Нейронлар 
шаклига
кўра 
юлдузсимон, овал, юмалоқ, пирамидасимон, 
Бец (мия) ҳужайралари
га таснифланади.
II. Нейронларнинг 
тузилиши 
бўйича таснифи қуйидагича: 
1. Кўпчилик нейронлар тана, ва ундан чиққан бир нечта дендритлар ва 
битта аксондан ташкил топган - 
мультиполяр 
нейронлар: 
2. Тана, аксон ва битта дендритдан тузилган нейронлар 
биполяр 
нейронлар дейилади. 
3
. Униполяр
нейронлар деб ҳужайра танасида жойлашган синапслар 
ҳисобига қўзғалишни қабул қиладиган ва уни биргина ўсимта - аксондан 
узатадиган нейронларга айтилади. Одамда бундай нейронлар фақатгина орқа 
мияда уч шохли нервнинг сезувчан ядросида учрайди. Шундай нейронлар 


19 
ҳам борки, улар тузилиши бўйича униполяр, лекин вазифасига кўра биполяр 
ҳужайраларга киради. Уларнинг танасидан битта ўсимта чиқади (аксон), 
лекин унинг проксимал қисми Т-симон иккита толага шохланади: афферент 
ва эфферент. Бундай нейронлар 
псевдоуниполяр 
дейилади; улар орқа мия 
ганглияларида (орқа илдизча ганглияларида) ва бош мия нервларининг 
сезувчан ганглияларида жойлашган. Ушбу ҳужайраларнинг ноѐблиги 
шундаки, импульслар миелинли афферент ўсимталардан миелин билан 
қопланмаган оддий дендритларга қараганда анча тезроқ ўтади (11-расм).
III. Нейронлар 

Download 5,51 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   84




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish