Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги мирзо улуғбек номидаги ўзбекистон



Download 8,75 Mb.
Pdf ko'rish
bet144/161
Sana27.06.2022
Hajmi8,75 Mb.
#710534
1   ...   140   141   142   143   144   145   146   147   ...   161
Bog'liq
Микробиология ва вируслогия Ваҳобов А.Ҳ. Иноғомова М. (2)

Ўсимлик вируслари систематикаси. 
Юқорида баён этилгандек, И.Г. 
Атабеков(1971) вирусларни морфология ва тузилишининг мураккаблигига 
қараб, гурухларга ажратган бўлса, Гиббс ва Харрисон (1978) ўсимлик 
вирусларини нуклеин кислоталари, уларнинг типлари, вирион тузилиши ва 
унинг мураккаблиги, вирус юқтирадиган хўжайинлари, тарқатувчи 
ҳашаротлари ва бошқа хусусиятлари криптограмма кўринишида берилади.
1-гуруҳга спирал симметрия асосида тузилган таёқчасимон ва ипсимон 
заррали вируслар; 2-гуруҳга изометрик вируслар; 3-гуруҳга бацилласимон
ва шарсимон заррали вируслар киради; 4-гуруҳдан вироидлар жой олган. 
Криптограммада қуйидаги элементлар бўлиб, вирус хусусиятлари 
ҳарфлар-символлар орқали белгилади. Ҳар бир криптограмма 4 жуфт 
символлардан иборат:
Биринчи жуфтлик. 
Нуклеин кислота типи ва молекуладаги занжирлар 
сонини ифодалайди. РНК( R) ёки ДНК(D)/ занжирлар сонининг белгилари: 
1-бир занжирли; 2- икки занжирли; 
 
Иккинчи жуфтлик. 
Нуклеин кислоталарнинг молекуляр массаси 
(дальтон, миллионларда). Вирус заррасидаги нуклеин кислота миқдори 
(фоизда). Бу миқдор юқумли вирус зарраси таркибини тавсифлайди. 
Баъзи вирус геномлари фрагментлардан ташқил топган. Агар вирус зарраси
геноми бирнеча фрагментлардан ташкил топса, геном фрагментларининг 
йиғинди хусусиятлари олинади; 
 
Учинчи жуфтлик. 
Вирион шакли ва нуклеокапсида шакли (вирус 
нуклеин кислотаси ва унга мустҳкам бириккан оқсил); 
Вирус структурасини изохловчи символлар: 
S - сферасимон; 
Е - томонлари параллел бўлган узунчоқ структура
U - икки учи юмалоқ. томонлари параллел, узунчоқ структура,; 
X - мураккаб структура; 
Тўртинчи жуфтлик. 
Вирус юқадиган (касаллантирадиган) хўжайин 
типи ва вирус ташувчилар типи. 
Хўжайин типларининг символлари: 
А - сувўтлари (А1gа); 
В - бактериялар (Bacterium); 
Fu - замбуруғлар (Fungi); 
I - умуртқасиз ҳайвонлар (Invertebrate); 
М - микоплазма (Mycoplasma); 
S - уруғлик ўсимликлар (Seed plant); 
V - умуртқали ҳайвонлар (Vertebrate); 
Вирус ташувчилар типларининг символлари.
Аl - оқ қанотлар (Aleyrodidae);
Ар - ширалар (Aphididae );
Сl - қўнғизлар (Со1еорtera);


160 
Di - пашшалар, чивинлар (Diptera);
Ne - нематодлар (Nematoda);
Рs - псиллидлар (Psyllidae); 
О - вирус тарқатувчиларсиз тарқалади ёки тарқатувчиси ноъмалум ўсимлик 
ёки ташқи муҳитдаги вирус билан касалланади. 

Download 8,75 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   140   141   142   143   144   145   146   147   ...   161




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish