Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги мирзо улуғбек номидаги ўзбекистон


Олтингугуртнинг табиатда айланиши



Download 8,75 Mb.
Pdf ko'rish
bet108/161
Sana27.06.2022
Hajmi8,75 Mb.
#710534
1   ...   104   105   106   107   108   109   110   111   ...   161
Bog'liq
Микробиология ва вируслогия Ваҳобов А.Ҳ. Иноғомова М. (2)

Олтингугуртнинг табиатда айланиши
. Олтингугурт тупроқда 
анорганик ва органик бирикмалар шаклида учрайди. Анорганик 
бирикмаларидан СаSO

.

2
О; Nа
2
SO
4
; FeS
2
; Na
2
S; ZnS ва бошқалар кенг 
тарқалган. Органик бирикмалар (сульфагидриль SН, дисульфид S—S 
группалари), аминокислоталар (цистеин, цистин, метионин), оқсиллар ва 
баъзи бир витаминларда (тиамин, биотин) учрайди. Юксак ўсимликлар 
олтингугуртни фақат сульфат кислотанинг аниони (SO
4
) шаклида қабул 
қилади. Чиритувчи бактериялар ўсимлик ва ҳайвонлар қолдиғини парчалаб, 
олтингугуртни Н
2
S шаклида ажратади. Тупроқда, сувда учрайдиган 
дисульфур бактериялар тузларни қайтаради. Буларга Microspira desulfuricans, 
Desulfovibrio desulfuricans лар мисол бўлади. Бу бактериялар бир хивчинли 
ҳаракатчан вибрионларга ўхшаш бўлади. 
Бактериялар органик моддаларни парчалаганда атомар ҳолдаги «Н» 
ҳосил бўлади, бу «Н» сулъфатларни қайтаради: 
С
6
Н
12
О
6
+ 6Н
+
+3SO
4
- -
→ 6СО
2
+ 6Н
2
О + ЗН
2
S + 175 кЖ 
Чиритувчи ва сульфат редуцирловчи организмларнинг фаолияти 
натижасида водород сульфид тўпланади. Шундай усул билан сув 
ҳавзаларида, кўлларда, денгизларда Н
2
S тўпланади. Масалан, Қора денгизда 
200метр чуқурликда шунча кўп микдорда Н
2
S ҳосил бўладики, бу ерда фақат 
анаэроб бактерияларгина яшай олади, қолганлари яшай олмайди. 
Тупроқда, сув ҳавзаларида тўпланган Н
2
S олтингугурт бактериялари 
томонидан оксидланади. Бу бактерияларни 1887 йилда Виноградский 
аниқлаган. Бактериялар аввалига Н
2
S ни S гача, кейин Н
2

4
гача 
оксидлайди: 

2
S + О
2
= 2Н
2
О + S
2
S
2
+ 2Н
2
О + ЗО
2
= 2Н
2

4
+ 479 кЖ 
Ажралган энергия СО
2
ва Н
2
О дан органик модда синтезланиши учун 
сарфланади. 

Download 8,75 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   104   105   106   107   108   109   110   111   ...   161




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish