Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги м. Шарипов, Д. Файзихўжаева



Download 4,91 Mb.
Pdf ko'rish
bet90/99
Sana13.07.2022
Hajmi4,91 Mb.
#787228
1   ...   86   87   88   89   90   91   92   93   ...   99
Bog'liq
mantiq 21 7 bet

НАЗАРИЯНИНГ ТУРЛАРИ
Илмий назариянинг жуда кўп турлари мавжуд. Уларни 
турли хил асосларга кўра таснифлаш (туркумлаш) мумкин. 
Хусусан, курилиш методига кўра назарияларни тўрт турга 
ажратиш мумкин: 1) тажриба билан иш кўрадиган фанларнинг 
мазмундор назариялари; 2) гипотетик-дедуктив (ёки ярим 
аксиоматик) назариялар; 3) аксиоматик назариялар; 4) 
формаллашган назариялар.
«Мазмундор» назарияларда маълум бир соҳага оид 
фактлар тизимга солинади, умумлаштирилади ва тушунти­
рилади. Улар асосан тажриба натижалари, эмпирик мате­
риалларга таянади, уларни тахлил килади, тартибга солади 
ва умумлаштиради. Ана шунинг учун хам уларни «тажри- 
бага таянувчи назариялар», деб аташади. «Мазмундор» деб 
аталишига сабаб, уларни математика ва мантикдаги фор­
маллашган назариялардан фарк килишдир. Мазмундор на­
зарияларни соф эмпирик назариялар деб булмайди. Улар 
факат эмпирик материалларгагина эмас, балки назарий 
конунларга хам таянади. Масалан, мазмундор, деб хисоб- 
ланадиган Ч.Дарвиннинг эволюция назарияси, И.П.Павлов- 
нинг олий асаб фаолиятининг шартли рефлекторлик 
назарияси ва шу кабилар чукур назарий юяларга суянади, 
улар ёрдамида тўпланган материалларни рационал усул 
билан англайди, кайта ишлайди ва тушунтиради.
Гипотетик-дедуктив назариялар табиатшуносликда уч­
райди. У турли хил мантикий кучга эга гипотезалар 
тизимидан иборат бўлиб, унда мантиқан кучлиларидан 
мантикан кучсизроклари дедукция килинади. Гипотетик- 
дедуктив тизимни гипотезалар занжири (иерархияси) 
тарзида олиб караш мумкин. Бунда эмпирик асосдан 
узоклашган сари гипотезанинг кучи ортиб боради, чунки 
хар бир келтирилиб чиқарилган гипотеза ўзидан аввалги 
гипотезаларда мавжуд бўлган билимларни синтез килиш 
натижаси сифатида гавдаланади.
Гипотетик-дедуктив назарияларнинг ўзига хос жи\ат- 
ларидан бири ундаги гипотезаларнинг даражалари бўйича


қатъий изчил жойлашишидир. Гипотезанинг даражаси 
қанчалик юқори бўлса, хулосаларни мантиқий йўл билан 
келтириб чикаришда унинг иштироки шунчалик кўп бўлади.
Назариянинг гипотетик-дедуктив модели эмпирик мате­
риалларни ишлашда кўп кулайликларга эга бўлиши билан 
бир қаторда айрим камчиликлардан ҳам холи эмас. Хусу­
сан, бошлангич гипотезалар кандай танлаб олиниши керак, 
деган саволга ҳалигача аниқ, қатьий ҳолдаги жавоб йўқ.
Аксиоматик тизимларда назария элементларининг катга 
қисми кичкина бошлангич асосдан - асосий аксиомалар- 
дан дедуктив йўл билан келтирилиб чикарилади. Аксио­
матик назариялар асосан математикада курилади.
Аксиоматик метод биринчи марта Евклид томонидан 
элементар геометрияни қуришда муваффақиятли ишла­
тилган. Мазкур геометриянинг асосий аксиоматик тушун­
чалари «нуқта», «тўғри чизик», «текислик» бўлиб, улар 
идеал фазовий объектлар сифатида олиб қаралган; 
геометриянинг ўзи эса физика фазонинг хусусиятларини 
ўрганувчи таълимот сифатида талкин килинган. Евклид 
геометриясининг қолган барча тушунчалари улар ёрдамида 
ҳосил килинган.
Қуйидаги мисолга мурожаат килайлик: «Текисликдаги 
битта нуқтадан баравар узокликда ётадиган нуқталар тўпла- 
мига айлана дейилади», унда «айлана» тушунчаси «нукта 
ва текислик» тушунчалари ёрдамида ҳосил килинган, яъни 
улардан дедукция қилинган.
Математиканинг тараққиёти давомида аксиоматик ме­
тод такомиллашиб борган, уни кўллаш мумкин бўлган 
соҳалар доираси кенгайган. Хусусан, аста-секин Евклид 
аксиомаларининг фақат геометрик объектларнигина эмас, 
балки бошқа математик ва ҳатто, физик объектларни хам 
тасвирлаш учун ярокди эканлиги маълум бўлди. Масалан, 
нуктани ҳақиқий сонларнинг учтасининг тўплами, тўғри 
чизик ва текисликни, чизиқли тенгламаларни билдиради, 
деб қабул қилинганда, мазкур ногеометрик объектлар 
х о с с а л а р и н и н г Евкли д гео м ет р и яси а к с и о м а л а р и
талабларига жавоб бериши аникланган.
Шуни айтиш керакки, аксиоматикага бундай абстракт 
тарзда ёндашишга маълум бир даражада Н.ИЛобачевский, 
Б.Риман ва бошкалар ноевклид геометрияларининг яра­
тилиши яхши имконият яратди.
Хозирги замон математикасида абстракт аксиоматик 
тизимлар кенг қўлланилади. Бундай тизимларнинг мухим 
хусусиятлари уларнинг ёпик тизимдан иборат булиши,


яъни микдор жиҳатидан чекланган аксиомалар, тушунчалар, 
принциплардан ташкил топиши, улар қаторига ихтиёрий 
равишда, асоссиз янги аксиомалар, тушунчаларни қўшиб 
бўлмаслик; тизимларнинг мантикан зиддиятсиз ва маълум 
бир даражада тўла бўлиши ва шу кабилардан иборат. Ана 
шунинг учун хам улар узок вақт давомида ўзининг барқа- 
рорлигини саклайди, янги билим олишнинг ишончли воси­
таси бўлиб қолади.
Аксиоматика табиатшуносликда ҳам қўлланилади. Таж­
риба билан боғлиқ бўлганлиги ва шунинг учун ҳам зарурий 
равишда эмпирик талқинга муҳтож эканлиги сабабли 
табиатшуносликнинг фақат ўзагини ташкил этадиган ту- 
шунчаларнигина аксиомалаштириш мумкин.
Абстракт математик структуралар фақат аксиоматик 
тизимлардагина эмас, балки формаллашган назарий 
тизимларда ҳам тасвирланиши ва тушунтирилиши мумкин.

Download 4,91 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   86   87   88   89   90   91   92   93   ...   99




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish