Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги ж. М.Қурбонов, З. Э. Мамарасулов


Ишлаб чиқаришда шовқин, титраш, тебраниш, нурланиш ва саноат



Download 2,41 Mb.
Pdf ko'rish
bet36/136
Sana29.04.2022
Hajmi2,41 Mb.
#593812
1   ...   32   33   34   35   36   37   38   39   ...   136
Bog'liq
xayot faoliyati xavfsizligi

Ишлаб чиқаришда шовқин, титраш, тебраниш, нурланиш ва саноат 
чиқиндиларидан ҳимояланиш 
Одам учун ѐқимсиз ҳар қандай товушлар 
шовқин
деб аталади. 
Жисмларнинг бир-бирига урилиши, ишқаланиши ва мувозанат
ҳолатининг бузилиши натижасида ҳосил бўлган ҳавонинг эластик тебраниш 
ҳаракати қаттиқ, суюқ ва газсимон муҳитда тўлқин ҳосил қилиб тарқалади. 
Бунда муҳит зарралари мувозанат ҳолатига нисбатан тебраниш ҳосил қилади ва 
бу тебраниш тезлиги тўлқинлар тарқалиш тезлигидан анча кичкина бўлади. 
Одам қулоғи маълум частотадаги товушларни эшитиш қобилиятига эга. 
Бу частоталар 16 Гц дан 20000 Гц гача бўлган диапазони ташкил қилади. 16Гц 
дан кичик ва 20000 Гц дан катта бўлган частотадаги товушларни одам қулоғи 
эшитмайди ва у товушлар 
инфра ва ультра товушлар
деб аталади. 


72 
Товушга қарши кураш чора-тадбирларини белгилашда шовқиннинг ўрта
геометрик частота оралиқлари белгиланган. Бу оралиқлар қуйидагича 
белгиланади. 
Ўрта геометрик частота оралиқлари: 63 Гц (45-90 Гц) қавсда шу 
частотани ифодалайдиган чегара миқдорлар берилган, 125 (90-180), 250 (180-
355), 500 (355-710), 1000 (710-1400), 2000 (1400-2800), 4000 (2800-5600), 8000 
(5600-112000). 
Шовқинлар ГОСТ 12.1.003-76 га асосан спектрал ва вақт бўйича 
тавсифларига асосан синфларга бўлинади. 
Спектр бўйича шовқинлар 
тонал товушлар
(электр арранинг товуши) ва 
кенг полосали
(реактив двигател товуши) бўлиши мумкин. Вақт бўйича 
тавсифига эса унинг доимийлиги (8 соат давомида 5 
дБА
гача ўзгарса) ва 
ўзгарувчанлиги (8 соат давомида 5 дБАдан ортиқ ўзгарса) ҳисобга олинади. 
Ўзгарувчан шовқинлар ўз навбатида вақт бирлигида узлуксиз (импульс) 
бўлиши мумкин.
Механиқ шовқинлар. 
Механиқ шовқин чиқарувчи омилларга 
қуйидагилар киради: ҳар хил машина механизмлар қисмларининг турли 
тезланишда ҳаракатланиши натижасида келиб чиқадиган инерция кучлари, 
бирикмалардаги зарба кучлари таъсирида, бирикмалардаги ишқалиниш 
кучлари, зарба йўли билан ишлов бериш (тоблаш, штамповка), машина
бажараѐтган ишга боғлиқ бўлмаган шовқинларга: шарикли подшипниклар, 
тишли 
ғилдираклар, 
қайишли 
узатишлар 
ва 
механизмларнинг 
мувофиқлаштирилмаган айланма ҳаракат қилувчи қисмлари чиқараѐтган 
товушлар киради. 

Download 2,41 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   32   33   34   35   36   37   38   39   ...   136




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish