Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги гулистон давлат университети


Замонавий бозор хужалиги моделлари



Download 72,14 Kb.
bet7/9
Sana23.02.2022
Hajmi72,14 Kb.
#136755
1   2   3   4   5   6   7   8   9
Bog'liq
ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС ТАЪЛИМ

Замонавий бозор хужалиги моделлари






Мезонлар

Ижтимоий йуналтирилган бозор иктисодиёти

Аралаш иктисодиёти

Корпоратив иктисодиёт





Давлат дастурларнинг максадга йуналтирилганлиги

Фукаролар манфаатларини химоя килиш

Тадбиркорликни ривожлантириш буйича шарт шароитлар яратиш

Йирик ишлаб чикариш манфаатларини химоя килиш





Иктисодиётни тартибга солиш тамойиллари

Узок муддатли дастурларнинг ишлаб чикилиши

Тактик усуллардан устун равишда фойдаланиш

Асосий устуворликларни белгилаб олиш





Давлат секторининг иктисодиётдаги улуши


30%


10% атрофида

Ахамиятсиз даражада




Курсатилган мезонларга мувофик келувчи давлатлар.

Германия

АКШ


Япония,Шветция




2.4. Бозор иктисодиётиги утишнинг зарурияти. Бозор иктисодиётига утишнинг Узбекистонга хос усули.
Тарихдан бизга малумки бир биридан кескин фарк киладиган бир тизимнинг иккинчисидан утиш жараёни малум утиш даврини таказо килади. Шунингдек марказлашган мамурий буйрукбозликка асосланган иктисодиётдан воз кечиб бозор муносабатларини шакллантиришда хам махсус утиш даври зарур булиб бу даврнинг мазмуни ва асосий белгиларини урганиб чикиш максадга мувофик хисобланади. Узбекистонда бозор иктисодиётиги утишнинг тамойиллари ва хусусиятлари Республикада бозор иктисодиётларини амалга оширишнинг мазмуни максади ва асосий йуналишлари курсатиб берилади. Шунингдек бозор муносабатларига утиш иктисодиётни эркинлаштириш таркибий узгартириши кенг куламли ислохотлар ва модернизатсиялашни амалга ошириш жараёнидамикроиктисодий баркарорликка эришиш каби стратегик вазифаларни амалга ошириш йуллари тахлил килинади. Бозор иктисодиётига утиш ХХ асрга хос булган умумжахон янгиликдир. Бозор иктисодиётига утиш кишиларнинг хохиш иродаси эмас балки обектив заруратдир. Бозор иктисодиётиги утиш давриниг умумий мазмуни иктисодий муносабатларнинг алохида унсурларини ислох килиш ёки иктисодий сиёсатга тузатишллар киритиш эмас балки бутун иктисодий муносабатлар тизимини узгартиришдан иборат:


Бозор иктисодиётиги утиш даври- мамурий буйрукбозлик тизимини бартараф етиш йоки тубдан узгатириш хамда бозор тизимининг асосларини шакллантириш жараёнларни амалга оширилувчи тарихий даврдир.

Жахондаги ривожланган мамлакатларнинг тажрибаси шуни курсатадики факат бозор муносабатлари заминидагина ишлаб чи каришни баркарорлаштириш куплаб сифатли товарлар яратиш уларга булган талабни кондириш тежамли хужалик юритиш тукинчилик яратиб халкни фаровон турмуш сари йуллаш халол ва самарали мехнатни кадрлаш адолатни урнатиш мумкин. 1980-1990- йилларга келиб дунёда руй берган берган мухим узгаришлар иктисодий тараккиёт истикболлари тугрисиидаги назариялари кайтадан куриб чикиб ва уларга жиддий узгартиришлар киритишни зарур килиб куйди. Чунки бу вактга келиб гарб мамлакатларидаа узок вактдан бери хукм сураб келган эркин иктисодий тартибга солиш гояси хам иктисодиётни марказлаштирилган тарзда тартибга солиш ва бошкариш гояси хам инкирозга учради. Бундай шароитда иктисодий тараккиётнинг сифат жихатдан янги йулларини кидириб топиш зарур булиб колди. Бу вакга келиб купгина ривожланган мамлакатларнинг тажрибаллари умумлаштирилиб иктисодиётнинг янги тараккиётнинг йули- онгли равишда бошкариладиган ва тартибга солинадиган бозор иктисодиёти деб тан олинди ва аксарият давлатлар шу йулни танладилар. Лекин бундай бозор иктисодиётига утиш йуллари(модели) хилма хил булиб уларнинг умумий ва хусусий томонлари фаркланади. Малумки хозирда ривожланган мамлакатлар деганда йирик еттита мамлакатни тушунамиз. Булар: АКШ, Япония,Канада,Буюк Британия,Германия,Франсия ва Италиядир. Бундан ташкари ривожланиб келаётган Жанубий Кореа Сингапур Таиланд Тайванд каби Осиё мамлакатларини хам айтадиган булсак уларнинг тажрибалари юоридаги фикримизни тасдиклайди. Масалан Жанубий Кореада бозор муносабатлари жадал ривожлангани окибати 1965-1987 йилларда ахоли жон бошига миллий даромад уртача 6,4% га купайган. Натижада мамлакат булмиш Жанубий Кореа ривожланган бой халки тук мамлакатга айланди.


Бинобарин давлат сотсиализим номини олган тоталитар тизимга колиб кетган. Давлатлар аста секин иктисодий тушкунликка учрадилар. Масалан: Собик СССР гоят катта потенсиалга эга була туриб 1988- йилда ишлаб чикариш даражаси жихатидан 69-уринга, ахоли жон бошига миллий даромад жихатдан 78-уринга тушиб колди. Бинобарин двлат сотсиализим номини олган тоталитар тузумга колиб кетган давлатлар аста екин иктисодий тушкунликка учрадилар. Гарб экспертлари иктисодий ривожланишнинг самарадорлигини 10 баллик системада бахолаганларида куйидаги иктисодий тараккиёт даражаси аникланади: Сингапур-10, Япония-9,4, Тайванд,Гонкон ва АКШ-9,1, Канадаа-9,Козокистон-2,7,Украина-2,3, Россия 2,2,Монголия-2,,1,Туркманистон-1,7, Тожикистон-1,1.

Дунё иктисодиётига тутган урни,нуфузи ва ишончи булиши бунга унта иктисоднинг курсаткичи туради. Жиихатидан олганда бозор тузумидаги мамлакатлар олдинги уринларда турсалар тоталитар тузумида яшаб келган мамлакатлар хусусан 1993-йил натижаларини курсак Япония-1,АКШ-2,.Украина-145,Россия -149,Малайзия-33 айтилган ракамларнинг хаммаси бозор иктисодиётининг самарадорлигидан далолат беради. Бозор муносабатлари иктисодиётнинг жадал боришини таминловчи учта кучини юзага келтиради.


Иктисодий фаолият эркинлиги- бу уддабуронлик учун кенг имкониятлар беради.
Ракобатлар кураашиб- бу ким узди коидаларини юзага келтиради ва инноватцияга янгиликлларни жорий этишга ундайди,техника-технологияни мехнат унумдорлигини оширишда каттик мехнат интизомига олиб келади. Даромадларнинг чекланмаслиги – бу кушимча даромаад топишга интилишни пайдо килади. Бойликка хавас иктисодий фаолликка олиб келади.
Тарихан бозор иктисодиётига утишга энг сунгги навбатда сотсиалистик мамлакатлар утмокда. Халкаро тажриба бозор иктисодиётига уттишга бир канча моделлари мавжуд, улардан айникса Америка, Германия, Хитой,Шветсия,Япония,Туркия,Жанубиий Кореа моделлари машхур. Бу моделларнинг хаммаси хам уз мамлакатларрига мос ва хос равишда хизмат килган ва килмокда хамда узига хос хусусиятларга эга. Масалан Америка моделининг узига хос хусусияти унинг тадбиркорликни ахоли орасида кенг ёйишга оммавийлигига эришишга интилишдадир. У жамият азоларидан хар бирининг ишбилармонлик фаолиятидан куллаб култиклаш иктисодий фаолиятини манфаатдорлигини ошириш бойиш учун сифат шарт шароит яратишга каратилгандир. Мамлакат иктисодий ривожланишидаги айрим зиддиятлар пасайиш инфлатсиия сингари нохушликлар куплааб сугуурта хайрия жамгармалари колаверса давлат ёрдамида хал этиб борилади. Бунга давлат каттиккул мехрибон отадек барча иктисодий конунларни тула ва тугри бажарилишини кузатиб назорат остида олиб боради. Япония модул иккинчи жахон урушида вайронага айланган мамлакатдан уз ахолиси хисобига хокимиятни хар тамонлама ва сузсиз куллаб кувватлашни,Япон ватанпарварлик туйггуси асосида яратилди. Бу модул енг аввало ишлаб чикаришни энг аввало четга махсулот чикаришга мослаштириш,валлюта ишлаш шу хисобига энгг янги техналогияларни ишлаб чикаришга жорий этиш мехнат унумдорлигини ошириш. Тадбиркорликни куллаб куватлаш. Ахолини табакалаштиришни тезлаштириш хисобига вужудга келган. Бирок максадга эришилгач ахоолининг эхтиёжманд кисмига давлат ва фирмалар ёрдами кучайтирилди. Умумий фаровонликлар эришилди.
Шветча модул Американча ва Японча моделлардан фаркли уларок иктисодиётни купрок ижтимоий йуналишга ташкил килинганлиги иш хакки орасидаги фаркнинг юкори эмаслиги билан ажралиб туради. Бу модул даромадни ахолининг эхтиёжманд кисмига купрок таксимллаш ва табакаланиш тезлигини камайтиришга каратилган. Шунинг учун Шветсия ахолиси фаравонлик жихатидан жахонда етакчи уринни эгаллайди.
Юкорида келтирилган моделларни умумлаштириб бозор иктисодиётига утишнинг уч турга ёки моделларга булишимиз мумкин:




Download 72,14 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish