Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги фарғона политехника институти «энергетика»



Download 4,6 Mb.
bet15/37
Sana14.07.2022
Hajmi4,6 Mb.
#800079
1   ...   11   12   13   14   15   16   17   18   ...   37
Bog'liq
Услубий кўрсатма

n,айл/мин

Iа

М, Нм
Изох













rк1=0

Моментни ҳисоблашда қуйидаги тенглама билан фойдаланиш мумкин (Нм)


М = смФ Iа (2.15)
(2.15) тенгламага кўра аниқланадиган электр двигателнинг электромагнит моменти унинг валида салт режимида ҳосил бўладиган М0 момент каттароқ бўлган қиймат. Лекин қуввати 2 кВт ва ортиқ бўлган ўзгармас ток электр машиналари учун электромагнит моменти номинал фойдали моментдан 3-4 % га ортади холос.
Ўзгармас см кўрсаткичи ва асосий магнит оқими Ф кўпайтмасини (2.15) номинал момент Мном ва якор токини Iаном қўллаган ҳолда аниқлаш мумкин:
см Ф = Мн /Iаном (2.16)
Моментнинг номинал қиймати (Нм)

Мном = 9,55 Рном /nном (2.17)
бунда Рном – тажриба двигателини номинал қуввати, Вт
Якор токини номинал қиймати (А)

Iаном = Iном - Iкном (2.18)
бунда Iном – электр двигателни номинал юклама токи, А Iкном – тажриба двигателининг номинал қўзьатув токи, А
Шуни таoкидлаш жоизки тажриба двигатели учун моментини М аниқлашда смФ кўпайтмани (бутун юкламалар диапазони учун) бир хил қилиб олиш ноаниқликка олиб келади. Сабаби асосий магнит оқим Ф қиймати параллел (мустақил) қўзғатишли двигателда юклама ортган сари бир оз камаяди, чунки бунда якор магнитсизланади. Лекин, бундай таъсир замонавий электр двигателларининг сериялари учун сезиларли эмас, чунки қўшимча турғунлантирувчи чўлғами мавжуд. Якор занжирига кетма-кет уланган кам ўрамли турғунлантирувчи чўлғамда электр двигатели юкланганда қўшимча мюк хосил бўлади.
С у н o и й х а р а к т е р и с т и к а л а р н и қ у р и ш у ч у н о л и н а д и г а н қ и й м а т л а р. Сунoий характеристикалар тармоқ кучланиши номинал, тажриба двигатели ва ЮМ1 юк машинани қўзьатув токи номинал, ҳамда тажриба двигателини якор занжирига қўшимча қар-шилик (К1 калити узилган, К2 калити аввал 1 холатга, кейин эса 2 холатга уланади) уланганда олинади.
Сунoий характеристикани олиш ҳам табиий харак-теристикани олиш тартибига ўхшаш бўлиб, тажрибани ўтка-зиш генератор тўхтатувчи режимидан бошланади (n > nо), сўнг ЮМ2 машинани қўзьатув токи камайтирилиб двигател режимига ўтилади. Қачонки ЮМ2 машинанинг қўзьатув токи нолга етганда П1 қайта улагич ёрдамида чўлғамга келти-рилаётган кучланишни қутби (йўналиши ўзгаради) ва секин аста қўзьатув токи оширилади. ЮМ1 ва ЮМ2 машиналарнинг якор занжирларидаги ток ўсиши давом этади ва ЮМ1 хосил қилаётган момент аввал М электр двигателни моментига тенг бўлади ва якор тўхтайди (қисқа туташув режими); кейин эса ЮМ1 машинанинг айлантирувчи моменти таъсирида двига-телнинг якори қарама-қарши йўналишда айланишни бошлайди, яoни тажриба двигатели тескари уланишли тўхтатиш режими-га ўтади. Бу ъолатда электр двигателнинг электромагнит моменти тўхтатувчи бўлиб қолади ва ундаги ишлаб чиқилган электр энергияси қаршиликларни R = r + rк қиздиришга сарфланади. ЮМ1 машинаси – двигател режимида, ЮМ2 машинаси – генератор режимида ва АД – асинхрон машниаси двигател режимида ишлайди. Энергия узгарувчан ток тармогидан берилади ва лаборатория қурилмаси машиналар-даги йўқотишларни қоплайди ва тажриба двигателини якор занжиридаги қўшимча қаршиликни қизишига олиб келади. Ўзгармас ток тармоьидан хам оз миқдорда энергия келади ва rк қўшимча қаршиликни қиздиришга сарфланади. Тескари уланишли тўхтатиш режими тажрибаси тажриба двигателини тезлиги рухсат этилган қийматига еткунча қадар олиб борилади. Шуни назарда тутиш керакки, тескари уланишли тўхтатиш режимида тажриба двигателининг якори қарама-қарши йўналишда (двигател режимига нисбатан) айланади, шунинг учун тезликни қийматини аниқлашда П2 қайта улагичи 1 ъолатдан ва 2 холатга ўтказилиши лозим ва ўлчов ускунани кўрсатган қийматлари « - » ишораси билан ёзилиши керак.
Ўлчов ускуналаридан тенг интервал билан олинган якор токи қийматлари 2.3 жадвалига киритилади. Ъар қайси режим учун тўртта–бешта ўлчов натижаси олинади. Тажриба икки маротаба ўтказилади: биринчисида қўшимча қаршилик rк1 билан (К2 калити 1 холатда) ва иккинчисида қўшимча қаршилик rк2 билан (К2 калити 2 холатда).

2.3 жадвали



Улчов номери

Ia,A

n,айл/мин

М, Нм

Ia, A

n,айл/мин

М, Нм

rқўш 1=…..Ом

rқўш 2=…..Ом










Момент М қиймати (2,15) бўйича аниқланади.
Д и н а м и к т ў х т а т и ш р е ж и м и х а р а к т е р и с т и к а л а р и- н и қ у р и ш у ч у н т а ж р и б а д а қ и й м а т л а р н и о л и ш. Динамик тўхтатиш режимини ҳосил қилиш учун двигателни уланиш схемаси ўзгартирилиши керак, яoни якор тармоқдан узилиб rтўх қаршилигига К4 калити ёрдамида уланади (2.3-расм). Схеманинг қолган қисми ўзгармайди.
Д




Download 4,6 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   11   12   13   14   15   16   17   18   ...   37




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish