Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги фарғона давлат университети география кафедраси



Download 3,71 Mb.
bet29/61
Sana20.06.2022
Hajmi3,71 Mb.
#683708
1   ...   25   26   27   28   29   30   31   32   ...   61
Bog'liq
8-сем АГ ММ ва АМ

2.Минтақавий сиёсат
Геосиёсат – бу энг аввало давлатларнинг ташқи сиёсати, уларнинг жаҳон ҳамжамиятида ўрин олган қўшни (чегарадош) ва узоқ хориждаги мамлакатлар билан сиёсий –иқтисодий, ижтимоий муносабатлари сифатида эътироф этилиши маъқулроқдир. Худди шу маънода регионал сиёсат кўпроқ мамлакатларнинг ичига, унинг маъмурий-ҳудудий бўлимлари ижтимоий –иқтисодий ривожланишига қаратилган бўлади.
Регионал ва ҳудудий сиёсат тўғрисида ҳам тадқиқотчи аниқ фикрга эга бўлмоғи лозим. Албатта регион (бу атама аслида инглизча, француз тилидаги “рау” ёки район сўзидан олинган.) ҳам ҳудудир. Аммо ҳар қандай ҳудуд масалан кичик шаҳарча ёки қишлоқ туманларини ҳам регион даражасида қараш одатдан эмас. Регион ҳам район, бироқ анъанага кўра у катта райондир. Шу боис Фарғона туманини маъмурий район ёки туман сифатида кўриш мумкин, аммо уни регион деб аташ нотўғридир.
Мавжуд чалкашликларга йўл қўймаслик мақсадида регионал сиёсатни минтақавий сиёсат, яъни анча катта ички ҳудудлар билан боғлиқ давлатнинг муносабатини англатувчи сиёсат шаклида қабул қилиш тўғрироқдир.
Тадқиқотчи мамлакатнинг регионал (минтақавий) йирик иқтисодий районлаштириш ғоя ва амалиёти билан чамбарчас боғлиқ бўлади.
Сиёсат ва география фани ўртасидаги алоқадорлик.
Қадимги даврларданоқ олимлар географик муҳитнинг инсон сиёсий ҳаётига таъсирини ўрганишга қизиққанлар. Арасту ўзининг «Сиёсат» деб номланган асарида қуйидаги фикрни айтиб ўтган.
Иқлими совуқ бўлган мамлакатларда истиқомат қилувчи кучлар довюрак бўлишади, аммо уларда ҳаёлий орзулар ва ихтиролар қилишга мойиллик йўқ. Шунинг учун ҳам улар бошқа халқларга нисбатан кўпроқ вақт озодликни сақлаб туришади, бироқ ўз қўшинларига бошчилик қилиш ва уларни бошқаришга эга эмас, улар сисёсий раҳбарликка муҳтождирлар.
Жанубий халқлар, аксинча чуқур ўйлайдиган ва қийин ҳолатлардан чиқиб кетишга устадирлар. Аммо улар ғайратли эмаслар. Шунинг учун ҳам қуллик ва тобелик уларга хос «табиий ҳолатдир» Оралиқ минтқаларда истиқомат қилувчи юнонлар эса ўзларида Шимол ҳамда Жануб халқларига хос бўлган энг яхши ҳислатларни жо қилганлар.

Download 3,71 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   25   26   27   28   29   30   31   32   ...   61




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish