Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги фарғона давлат университети



Download 1,52 Mb.
bet63/208
Sana21.02.2022
Hajmi1,52 Mb.
#64741
1   ...   59   60   61   62   63   64   65   66   ...   208
Bog'liq
Ижтимоий ишда бошқарувчанлик кўникмалари

Маъмурий супервизия
Айнан супервайзер агентликнинг обруси, усуллари ва фалсафаси ҳамда мухим йуналишларини химоя қилади, Меткаф ва Кертис (1992) супервайзерни ташкилот ва ходим ўртасидаги “марказий ўқ”, деб таъриф берадилар. Айнан маъмурий супервизия департаментнинг усул ва коидаларни таъминлаб беради. Бундан ташкари, маъмурий супервизия ходим ва мижоз уртасида нима кечаёттанлигини бошка тппдаги супервизиядан кура ёз фахм-фаросати билан тезрок очиб беради.
Муолажани ўтказишнинг эгилувчан булмаслиги, ходим ишга нисбатан куркувни хис этаётганлигини намойиш этади. Бефарқ коладиган коида, ходим душманлик кайфиятини эгаллаган мижозни охиригача тинглайди Кучсиз бошқарув шундай пайтда юзага келадики, ходим ичидаги курбон ташкарига чикиб ота-она ичидаги курбон билан яширин равишда тил бириктиришга утади. Кўрсатма асосида харакат қилишни хохламаслик, ходимнинг мижозга нисбатан карши туришдан қўрққанлигиии кўрсатади. Супервайзер ходимнинг департаментнинг меморандуми карши кураши уларнинг рахбариятга карши ўз шахсий курашлари ёки мижознинг фаровонлиги билан боғлик ёки боғлик эмаслигини текшириб куришга тўғри келади.
Супервайзерлар, шунингдек, ходим ишни олиб бориши учун керакли ресурслар билан таъминланишини бошкаришга масъулдир. Зарурият туғилганда, ходимнинг манфаатларини юкори рахбарият олдида фаол химоя этади.
Таълимий супервизия
Шунингдек, супервизия таълимий, ўкув жараёни хисобланади. Супервайзерлар кузатилувчи ходим кандай таълим олишини билишлари зарур. Айнан супервайзерлар ўз ўкув усулларини урнатиш имкониятини билишлари лозим.
Баъзи бир кузатувчилар-мехнатсеварлардир. Улар ”а”дан ”я”гача ўрганадилар. Бошкалари - илхом келишига караб. Тасаввур қилиб куринг кандай зерикарли, агар ходим- охиргиси, супервайзер эса биринчиси. Бошка ходимларга эса хазм қилиш учун вакт керак.
Баъзилари яхши - угри, ғояларни тез ўзлаштириб оладилар. Баъзи бир ходимлар ғояни кабул қилишдан олдин, ўз йўлларининг хар бир сантиметри учун супервайзер билан курашадилар. Шунингдек, баьзилари ҳамма нарсани ўзлари га олиб, кейинчалик ортикчасини ўзларидан чикариб ташлайдилар. “Улчаб курувчилар” тоифасига аввал Ўзларига улчаб куриб ва кейин Урганишга харакат қилувчиларни киритиш мумкин. Шунингдек, бошкаларнинг укиши хакида у бу нарса эшитиб ёки куриб Урганишга харакат қиладилар. Баьзилари гуруҳда таълим олишни афзал курса, бошкалари эса мустақил Урганишни афзал курадилар. Шундай қилиб, ҳам яккахол супервизия, ҳам гуруҳий сессияга эхтиёж мавжуд.
Жамоангганинг хар бир аъзоси кандай укиши хакида уйлаб куринг. Агар ходим да мотив кучли бёлса, улар яхши укийдилар, янги билимларии аҳамиятини курсатиш ва кайсидир газетада чоп этилган маколанинг иш билан боглик жихатларини очиб бериш супервайзернинг махоратига боглик. Бу демак, супервайзер замон билан ҳамнафас боришнинг офиксиз усулини топиши керак. Бу каби усуллардан бири ходимлардан иавбат билан асосий касбий журнал ёки газеталарни укиш ва йигилишларда тескари алока беришни сураш мумкин.
Супервайзернинг ишини яхши бажариш учун муаммолариняиг счиминн точиш учун хар бир ходим ни нима олдинга силжитади ва нима коникшрмаелнгнни билиш лозим. Максад - кийновчи эмас, балки устоз булиш ва огрик етказиш эмас, балки ёрдам бериш хохишидан талаб этишдир. Хатоларни топиши ва бартараф этиши, ходимларнинг колоклигини курсатиши туфайли супервайзерлар оммавий-таникли була олмайдилар, лекин улар ўз лари ни хурмат қилиш ларига интишларн лозим.
Афсуски, кишилар тёкис йулда УкимаЙдилар. Хар доим баланд тепаликлар ва вакти билан оркага сурилишлар булади. Катгалар боскисма-боскич укийдилар (Уэстхаймер, 1977). Бу - улар ниманидир билмасликларининг биринчи англашларидир.
Улар буни гап-сўзлар ёки хазиллар билан беркитишлари мумкин Супервайзерлар, жуда яхши сўзлай оладиган лекин емон ишлайдиган ходимлардан хайрон булишлари мумкин. Айнан шу боскичда, супервайзер урганилиши керак булган эхтиёжларнинг йуналишини учун ходим биладиган ва кУллаЙдиган нарсаларни ишга тегишли томонларини очиши керак.
Урганишнинг иккинчи боскичи - ходим ўз фаолиятини рахбарсиз назорат этишни билади. Ходимлар бу махоратни эгалладим, деб уйлайдилар, лекин амалиет тез-тез бу тушунчадан оркада колади. Кейин махоратлилик юзасидан вакт кейинчалик келади, бу качонки ходим ўз касбини яхши тушунади ва ўз фаолиятини назорат қилади. Кузатувчи ўзининг зёки ва янги куникмаларини бирлаштиради.
Англанган билимлар ва онг ости жавоб кайтариш биргаликда ишлайди. Бу супервайзер ва ходим учун ҳам бир хилда хурсандчилик вакги, бу касбий усиш вактидир. Лекин унинг канотлари остида касбий куйиш (касбга бефарқлик ёки умидсизлик, кунгил колиши) етада. Энг мухими агар ходим ўз мижолига хар доим ёрдам беришга таййр булса, касбий куйиш холатини табиий ва меъёрий жараён деб караш керак
Супервайзер касбий куйиш холати хакида билади ва у ким бу боскичда супервизияни Утиши ҳамда Ўзи хакида кайгуриши кераклигини курсата олиш и керак, ходим бу жараёида янада кучли сезгирлик билан усиши ва ривожланиши керак.
Супервайзер болани химоя қилиш ишида кандай куникмаларга эга булиши талаб этилишини билиши ва агарда бу куникмалар булмаса, ходимга бу куникмаларни ургатиши керак.

Download 1,52 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   59   60   61   62   63   64   65   66   ...   208




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish