Ўзбекистон Республикаси Олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги Бобур номидаги Андижон Давлат университети


Коллективлаштириш даврида деҳқонлар оммасининг қатағон қилиниши



Download 31,81 Mb.
bet59/94
Sana25.02.2022
Hajmi31,81 Mb.
#275420
1   ...   55   56   57   58   59   60   61   62   ...   94
Bog'liq
Қатоғонлик сиёсати бакалавр

Коллективлаштириш даврида деҳқонлар оммасининг қатағон қилиниши.
Режа
1. Коллективлаштириш ва унинг мохияти
2. Қулоқлаштириш ва унинг фожиалари
3. Сургун
Совет мустамлакачилиги даврининг фожеали, аламли, айтиш мумкинки, даҳшатли, қонли саҳифаларидан бири 30-йиллардаги сиёсий қатағон бўлиб, бу мудҳиш сиёсат ва амалиёт гирдобига аҳолининг бошқа қатламлари каби деҳқонлар оммасининг ҳам тортилиши бўлди.
Совет давлати амалда деҳқонлар билан фуқаровий уруш олиб борди. 20-йиллар охири ва 30-йиллар бошида олиб борилган бу уруш туфайли миллионлаб деҳқонлар оммаси сиёсий қатағон қилинди, қулоққа тортилди, отувга ҳукм этилди, узоқ, бегона юртларга мажбуран, зўравонлик билан бадарға қилинди. Ўрта Осиёдан «қулоқ хўжаликлари» Украинага, Шимолий Кавказ ўлкасига, Шимолий Қозоғистонга, Ўрта Осиёнинг ички, ўзлаштирилмаган, дашт, чўл зоналарига сургун қилинди. Улар бу «қулоқлар сургуни» далигида мислсиз оғир ва даҳшатли ҳаёт кечирдилар, чор Россияси давридаги крепостной деҳқонлардан ҳам бешбаттар фожеавий, қулларча тириклик қилишга маҳкум этилдилар. Мудҳиш учликларнинг ҳукми билан қамоқ жазосини олган «қулоқлар» собиқ қизил салтанатнинг барча худудларидаги ГУЛАГ лагерларига этап қилинган. Уларнинг кўпи ўша жойларда кафансиз, жанозасиз ўлиб кетдилар. 1937-1938 йиллардаги «катта террор» авжига минган даҳшатли дамларда эса ҳам сургун қилинганларнинг, ҳам лагерларда маҳбуслик азобини тортаётганларнинг бир қисми такроран қатағон қилинган, кўплари отиб юборилган. Тарихимизнинг бу ачинарли, қайғули, хасратли, армонли саҳифаси буюк Истиқлолимиз туфайли яратилмоқда.
Мазкур мавзуни тўлақонли, атрофлича тушуниш, билиш учун қуйидаги адабиётларни ўрганиш учун тавсия қиламиз:
1. Шамсутдинов Рустамбек. Ўзбекистонда Советларнинг қулоқлаштириш сиёсати ва унинг фожеали оқибатлари. «Шарқ», Тошкент, 2001, 172-261-бетлар;
2. Шамсутдинов Рустамбек. Қишлоқ фожеаси: жамоалаштириш, қулоқлаштириш сургун. (Ўрта Осиё республикалари мисолида). «Шарқ», Тошкент, 2003, 345-524-бетлар;
3. Шамсутдинов Рустамбек. Шимолий Кавказ сургунидаги юртдошлар қисмати. «Шарқ», Тошкент, 2005, 241-256-бетлар;
4. Трагедия среднеазиатского кишлака: коллективизация, раскулачивание, ссылка. (1929-1955 гг. Документы и материалы). Том I-III. Под редакцией д.и.н проф. Д.А.Алимовой. Составители: Шамсутдинов Р.Т., Расулов Б.М. «Шарқ», 2006, Т3, стр. 7-167;
5. Тарихнинг ҳасратли саҳифалари. «Шарқ», 2006, 126-160, 186-191, 227-301-бетлар;

  1. Ватанимиз ўтмишидан. Андижон. 2007, 27-65, 95-103, 113-128, 157-171-бетлар.

Бу адабиётлар ва бир қатор илмий мақолаларда Ўзбекистонда коллективлаштириш, қулоққа тортиш ва сургун жараёнида қатағон қилинганларнинг фожеавий ҳаёти, қисмати, 1937-1938 йилларда яна такрор қатағон қилиниши тарихи ўз ифодасини топган. Қолаверса, бу масала «Ўзбекистонда Советларнинг қулоқлаштириш сиёсати ва унинг фожеали оқибатлари» мавзу бўйича махсус курс ўтилади ва унинг дастури мавжуд. Шу боис мазкур мавзунинг дастури ҳақида қисқача тўхталиб ўтдик.

Download 31,81 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   55   56   57   58   59   60   61   62   ...   94




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish