Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги қарши муҳандислик иқтисодиёт


Ювувчи суюқликни таркибини ва хоссасини танлаш



Download 3,46 Mb.
Pdf ko'rish
bet15/124
Sana14.06.2022
Hajmi3,46 Mb.
#666507
1   ...   11   12   13   14   15   16   17   18   ...   124
Bog'liq
2 5199624087281867450

4.2. Ювувчи суюқликни таркибини ва хоссасини танлаш. 
Бурғилаш жараёнида маҳсулдор қатламни очиш учун энг яхши ювувчи 
суюқликлар бўлиб, газсимон агентлар ва асосида нефтъ бўлган сувсиз
эритмалар, шунингдек минерал сув фазали эмулсион эритмалар ҳисобланади. 
Маҳсулдор қатламни очиш учун танланадиган ювувчи суюқликлар қуйидаги 
талабларга жавоб бера олиши шарт: 
1) ювувчи суюқликни фильтрати-гилли заррачаларни туйиниши 
(букишига) га йўл қуймаслиги, жинси гидрофиллиги ошмаслиги ва қатлам 
ғовакларидаги физик боғланган сув миқдори ошмаслиги. 
2) фильтратни таркиби шундай бўлсинки, уни қатламга кириши 
натижасида физик ёки кимевий таъсирлар оқибатида эримайдиган чукинди 
ҳосил бўлмаслиги. 
3) ювувчи суюқликни қаттиқ фазасининг гранулометрик таркиби, 
маҳсулдор қатламни ғоваклик структурасига мос келиши керак; қаттиқ фазалар 


қатламга чуқур кириб кетмаслиги учун бурғилаш эритмасини ташқил этувчи 
заррачаларнинг диаметри

d
2
> ---- dn

умумий қаттиқ фазанинг ҳажмидан 5% кичик бўлсин. 
4) фильтрат чегарасидаги юза тортишиш кучи – углеводород мавжуд 
қатламларда минимал бўлсин. 
5) забой шароитида сув бера олувчанлик, ҳарорат, босим минимал 
бўлиши, зичлик ва реологик хосса шундай бўлсинки, маҳсулдор қатламни 
бурғилаш жараёнида дефференциал босим қатламда нолга яқин бўлсин. 
6) минерализация даражаси ва фильтратни туз таркиби қатлам босимга 
яқин бўлиши лозим, осмотик босим минимал бўлиши керак. 
Бу шароитлар нуқтаи назаридан келиб чиқиб, маҳсулдор қатламларни 
очиш учун сув бераолувчанлиги кам бўлган, ишқорсиз минералли ювувчи 
суюқликлар, чучук сувли ёки ишқорли (УШР билан ишлов берилган) 
эритмаларга нисбатан яхши натижалар беради. 
Қидирув қудуқлари иш олиб бораётган ҳар бир майдонни биринчи 
қудуқларини маҳсулдор қатламидан намуна олиб, лаборатория текширишларни 
амалга оширгандан кейин бурғилаш эритмасини аниқ танлаш имконияти 
туғилади. 

Download 3,46 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   11   12   13   14   15   16   17   18   ...   124




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish