Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги алишер навоий номидаги тошкент давлат ўзбек


Ғулом (Элликқалъа т. Бўстон ш. кўча 1 , ант.).;  18) иккинчи компоненти мерган сўзи билан ҳосил бўлган ойконимлар:  Бешмерган



Download 1,13 Mb.
Pdf ko'rish
bet23/66
Sana22.02.2022
Hajmi1,13 Mb.
#85029
1   ...   19   20   21   22   23   24   25   26   ...   66
Bog'liq
КИТОБЧА ТАЙЁРЛАШ 4

Ғулом (Элликқалъа т. Бўстон ш. кўча
1
, ант.).; 
18) иккинчи компоненти мерган сўзи билан ҳосил бўлган ойконимлар: 
Бешмерган (Беруний т. овул); 
19) иккинчи компоненти кўл бўлган ойконимлар: Кўхна Тўрткўл
(Тўрткўл т. Охунбобоев ОФКидаги овул);
20 ) биринчи компоненти рангни англатадиган ойконимлар: Қизил 
савла соҳили (Тўрткўл т. Тозабоғёп ОФК овул). 
1
Олдинроқда кўча индикатори ойконим таркибида ойконимик хусусиятга эга бўлади.


37 
21) иккинчи компоненти ҳаракатни англатувчи ойконимлар: 
Қумбоскан (Тўрткўл т. Қумбосган ОФК о.);  
22 ) иккинчи компоненти кўча ва тор кўча топонимик индикаторлари 
билан ҳосил бўлган ойконимик дромонимлар: Олимпия берк кўчаси 
(Тўрткўл т. Қумбосган ОФК); Орол тор кўчаси (Тўрткўл т. Қумбосган 
ОФК); Ибн Сино тор кўчаси (Тўрткўл т. Қумбосган ОФК кўча). 
23 ) иккинчи компоненти ариқ
1
ва канал маъносидаги ёп сўзи билан 
шаклланган гидронимик ойконимлар: Сўқили ёп, Жумакетган ёп, Кўкча 
ёп, Оқбошли ёп (Тўрткўл т. Уллибоғ ОФКдаги канал ва аҳоли пункти).
Ушбу ойконимлар бирикма кўринишида бўлиб, фақат ўрганилаёт ҳудуд 
топонимиясига хос индивидуалликкка эга.
Демак, “Жанубий Қорақалпоғистондаги ойконимларнинг
ономастик-грамматик хусусиятлари” деб аталган биринчи боб “Ономастика”, 
“Ўзбек ономастикаси” соҳасида қўйилаётган янги илмий масалаларнинг 
маълум бир тарзда берилиши ҳисобланади. Бобнинг биринчи қисмида: 
“Ойконимларнинг ономастик-морфологик таркиби” ўрганилиб, уларнинг 
қуйидаги тўртта тури мисоллар воситасида асослаб кўрсатилди: 1) фақат 
ойконимик асосдан ташкил топган ойконимларларнинг миқдори кўп, 
тахминан 36%; 2) ойконимик асос ва индикатордан вужудга келган
ойконимларнинг тахминий миқдори 25 % атрофида; 3) ойконимик асос, 
индикатор ҳамда ойконимик формантлардан шаклланган ойконимлар, 
уларнинг тахминий миқдори 24% дир ; 4) ойконимик асос, ойконимик 
формант ва индикаторлардан ташкил топган ойконимларнинг тахминий 
миқдори 15 % атрофидадир.
Мазкур 
бобнинг 
“Ойконимларнинг 
ономастик-синтаксис
хусусиятлари” номли иккинчи қисмида ўрганилаётган ҳудуддаги 
ойконимлар тизимининг қуйидаги учта тури ойконимик мисоллар воситасида 
тавсиф ва таҳлил этилди: 1) содда ойконимлар; 2) қўшма ойконимлар – 
буларнинг умумий миқдори ойконимлар сонининг тахминан 76% ташкил 
этади; 3) бирикмали ойконимлар, уларнинг умумий миқдори эса 
ўрганилаётган ҳудуддаги барча ойконимлар миқдорига нисбатан тахминан 
24% ни ташкил этади.
Ойконимларнинг ономастик-грамматик хусусиятларининг талқини, 
тавсифи ва таҳлили билан бугунги кундаги “Ономастика”, “Ўзбек 
ономастикаси” соҳалари доирасида янги илмий назарий концепциялар ва 
1
Улуқов Н. Наманган вилоятидаги ариқ номлари // Ўзбек тили ва адабиёти. -Тошкент, 2004. 6-сон. 
–Б. 81-83.


38 
янги илмий таҳлил йўллари асосли ва ишончли эканлигини ҳам илмий 
назарий, ҳам илмий амалий характердаги далиллар билан асосланди. Бу эса 
ономастик лексика номларни фарқлашда, қайта номлашда, уларнинг 
хусусиятларини, хусусан, топонимик маъноларини очишда ономастик-
грамматиканинг алоҳида аҳамиятга эгалигини таъкидлаш лозим. 

Download 1,13 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   19   20   21   22   23   24   25   26   ...   66




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish