Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги алишер навоий номидаги тошкент давлат ўзбек



Download 1,13 Mb.
Pdf ko'rish
bet19/66
Sana22.02.2022
Hajmi1,13 Mb.
#85029
1   ...   15   16   17   18   19   20   21   22   ...   66
Bog'liq
КИТОБЧА ТАЙЁРЛАШ 4

Кошкўра // Қўшқўра (Элликқалъа т. Сарабий ОФКдаги о.) ва бошқалар. 
Улар ЖҚдаги ўзбек ва қорақалпоқ тилларининг шевалари лексикасидан 
унумли фойдаланиб, шаклланган ва уларнинг миқдор салмоқли ҳолатни 
ташкил қилади. Қўшма ойконимларни иккинчи компонентига қараб 
қуйидаги гуруҳларга бўлиб ўрганилиши мумкин. Иккинчи компоненти 
ороним характеридаги қўшма ойконимлар ҳақида гапиришдан аввал ороним 
терминига тўхталсак. Ороним- грекча орос- тоғ, онома- ном – ер сатҳидан 
юқорида турувчи объектлар номидан бўлиб, тоғ, чўққи, чўқирлик, қир, жар, 
тепалик, барҳанлар номи маъноларини англатади
1
. Уларда иккинчи 
компоненти тоғ ва тепа сўзи билан ифодаланган ойконимлар ҳам учрайди.
ЖҚдаги ўзбек шеваларида учровчи қўшма ойконимларнинг иккинчи 
компонентларининг семантик хусусиятлари(маънолар)га асосланган ҳолда 
тоғ, тепа, жар, қум, тош каби сўзли топонимлар қуйидаги тарзда ўрганилди: 
Тоза Кулатау (Тўрткўл т. Отауба ОФКдаги о.), Депеликал (Тўрткўл т. 
1
Қораев С. Географик номлар маъносини биласизми? -Тошкент, Ўзбекистон, 1970. 174 –б. 
Дўсимов З., Эгамов Х. Жой номларининг қисқача изоҳли луғати. -Тошкент, Ўқитувчи, 1977. 161- 
б.


33 
Пахтачи ОФКдаги о.) бунда ўзбек тилидаги “тепалик” сўзи қорақалпоқ тили 
шевасида талаффуз этилганда товуш ўзгаришларига учраб, “ депели” 
ҳолатига келган, Ёлпоқ (Беруний т. о., табиий географик ҳолатни 
ифодаловчи топоним), Отов овули (Амир Темур ОФКдаги о.), Оқтов овули 
(Амударё т. Чойкўл ОФКдаги ж/х), Қирқтов (Беруний т. о., ороним), 
Жеткенжек (Элликқалъа т. Тозабоғ ОФКдаги о.) ойконимида етти кунжак 
маъноси бор, яъни еттита қуйидаги жой деган маънони англатади. Баъзан 
оронимни билдирувчи чуқур сўзи ойконимнинг биринчи компоненти бўлади. 
Иккинчи компоненти тоғ сўзи билан ифодаланган топонимлар Амударё 
туманида анчагина миқдорда учрайди. Жумладан, тоғ сўзи турли семантик 
маънодаги тополексемаларга қўшилиб, қўшма топонимлар ҳосил қилади. Бу 
семантик турли туманлилик топоним(лар)нинг биринчи компонентидаги 
тополексемаларнинг турли сўз туркумларига оидлигидан келиб чиқади. 
Шунга кўра, уларни сўз туркумлари бўйича компонентларга ажратиб, 
уларнинг семантик хусусиятларини аниқлаш муҳим аҳамиятга эга. 
Иккинчи компоненти тоғ сўзи билан ифодаланган қўшма 
ойконимларнинг биринчи компонентлари сифат ва сон туркумларидаги 
сўзлардан ташкил топган. Сифат + тоғ типидаги топонимлар ушбу ҳудудда 
бир неча ҳолатда учрайди. Масалан: а) биринчи компоненти ранг 
маъносини ифодалайди: Қоратоғ (Қоратов), Оқтоғ (Оқтов) каби;
б) биринчи компоненти жисм маъносини ифодалайди: Ҳактоғ 
(Ҳактов) ЖҚдаги Амударё тумани ўзбек шеваларида ҳак сўзи, ўзбек адабий 
тилидаги оҳак маъносини ифодалайди, яъни сўз бошидаги “о” унлиси 
талаффузда тушиб қолган: оҳак > ҳак + тоғ > ҳактоғ > Ҳактоғ.
в) биринчи компоненти нарсанинг ҳажми маъносини ифолайди: 
Жумуртоғ (Жумуртов, Юмуртов). Қорақалпоқлик топонимист Қ. 
Абдимуратов бу тоғ номи жумур сўзидан олинган бўлиб, «юмалоқ» демакдир 
дейди
1
. С. Толстовнинг фикрича, халқ ривоятларига асосланиб, Жумуртов 
сўзи қадимги афсонавий қаҳрамон Жомард, Говмард (ҳўкиз - одам) номидан 
олинган дейди
2
. Халқ тилида сахий, шердил, мард, ботир кишини жовмард 
дейишади
3
. Жавмард (Жовмарт) деган исм ҳам бор; Жовмард Бахши
машҳур қирғиз оқини Жовмарт ва ҳоказо). Сурхондарё вилоятида Жовмарт 
деган қишлоқ ҳам бор.
1
Абдумуратов К. А. Почему так названо? (На материале Каракалпакской топонимии).-Нукус, 
1970. с.33-37.
2
По следам древне хореземской цивилизации. -Москва, Наука,1960, 87-бет.
3
Аттоҳфатуз закияту фил-луғатит туркия. -Тошкент, Фан,1968, 209-бет.


34 
г) биринчи компоненти миқдорни англатувчи қирқ сўзи билан 
шаклланган Қирқтов (Беруний т. о.). Бу ерда қирқ сўзи миқдорни англатиб, 
кўп тоғли жой маъносини англатиб келган. 
Иккинчи компоненти тепа сўзи билан ифодаланган ойконимларни 
биринчи компоненти англатган маъносига кўра қуйидагича гуруҳлаш 
мумкин: Кепаклитуба (Беруний т. о., ороним). Тепа компоненти биринчи 
ўринда келиб ойконимик асос ҳам бўлиб келади: Депеликал (Тўрткўл т. 
Пахтачи ОФКдаги о.), унинг адабий орфографик кўриниши Тепаликал 
бўлиб, унинг маъноси “Ҳеч нарса ўсмайдиган тепа” маъносини англатади. 
Сон + от типидаги ойконимларга мисоллар: Қирқарқон (Амударё т. 
этноой.), Қирқбойли (Амударё т. этноой.), Айритом (Тўрткўл т. Уллубоғ 
ОФКидаги о.), Қирқтом (Амударё т. этноой.), Қирқтов (Беруний т. о.,
ороним), Қирққиз катта йўл кўчаси (Тўрткўл т. Қумбосган ОФКидаги 
о.даги кўча), Уч гужум (Тўрткўл т. Охунбобоев ОФКидаги о.), 

Download 1,13 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   15   16   17   18   19   20   21   22   ...   66




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish