Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги алишер навоий номидаги тошкент давлат ўзбек



Download 1,13 Mb.
Pdf ko'rish
bet17/66
Sana22.02.2022
Hajmi1,13 Mb.
#85029
1   ...   13   14   15   16   17   18   19   20   ...   66
Bog'liq
КИТОБЧА ТАЙЁРЛАШ 4

Чирчали бобо (Амударё т. ой., некроним), Айувчи (Амударё т. этноой.), 
Тавохчи (Беруний т. о., соцтопоним), Бўзчи овули (Бобур ОФК о.), Туячи
(Амударё т. этноой., ой.), Даричи (Беруний т. о., соцтопоним), Бўйрачи
(Амударё т. этноой., ой.), Кўлчи (Беруний т. о., этноой), Аламчи  (Тўрткўл 
т. ой., некроэтноним),  Созақчи  (Тўрткўл т. некроэтноним), Юзукчи (овули) 
(Элликқалъа т. Сарабий ОФКдаги о.) ва бошқалар.
-чи ойконимик формантли жой номлари Жанубий Қорақапоғистон 
ҳудудида кўп учрайди, хусусан, Амударё туманида 30 (ўттиз)дан зиёдроқ. Бу 
номларнинг кўпчилиги топоасосдан англашилган предмет ва машғулот 
билан шуғулланувчи айрим киши ёки кишилар гуруҳи, жамоалар номи, 
шунингдек, уларнинг лақаблари асосида вужудга келган.
1
Ғуломов А. Ҳозирги замон ўзбек тили. -Тошкент,,1957.18-бет.
2
У. Турсунов, Х. Мухторов. Ҳозирги замон ўзбек тили. -Самарқанд, 1960.
3
А. Ғуломов. Ҳозирги замон ўзбек тили, -Тошкент,1957, 328.б: У. Турсунов, Ж. 
Мухторов.Ҳозирги замон ўзбек тили, -Самарқанд, 1960. 46-б.


31 
-истон ойконимик форманти танланган топоасосларга қўшилиши 
билан ясалган ойконимлар туркий ва бошқа тиллардан ўзлашган сўзлар 
ҳисобланади. Бу ойконимик формантнинг омоними бўлган –истон 
қўшимчаси тилда аввал апеллятив лексикада ўрин-жой маъносини 
билдирувчи турдош отларни шаклланган. Кейин улар этнонимларни ўзига 
қўшиб, ономастик лексика сатҳига ўтиб, жой номи вазифасини бажаради: 
ўз+бек > ўзбек+истон > ўзбекистон > Ўзбекистон; қозоқ > қозоғ+истон > 
қозоғистон > Қозоғистонтурк+ман > туркман+истон > туркманистон > 
Туркманистон; тожик > тожик-истон > тожикистон > Тожикистон
қора+қалпоқ > қорақалпоқ > қоақалпоғ+истон > қорақалпоғистон
Қорақалпоғистон. Бунда аввал этнонимлашув, сўнгра топонимлашув 
ҳодисалари рўй берган. Натижада, мазмуни танланган апеллятив сўзлар 
этнонимлашув жараёнида этнонимларга айланишиб, сўнгра номланиш керак 
бўлган топообъектларга ном бўлади. Бунда -истон ойконимик форманти
этнонимлар асосида аталувчи мамлакат, ўлка, юрт номларига қўшилиб, 
макроойконимларни вужудга келтиради. Масалан, Ўзбекистон, Қозоғистон, 

Download 1,13 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   13   14   15   16   17   18   19   20   ...   66




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish