Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги абу райхон беруний номидаги


н-Алканларни Карбомид билан комплекслари



Download 9,31 Mb.
bet78/121
Sana24.02.2022
Hajmi9,31 Mb.
#213894
1   ...   74   75   76   77   78   79   80   81   ...   121
Bog'liq
Нефть газ кимёси 2015 қўлланма

н-Алканларни Карбомид билан комплекслари
1940 йилда немис олими Бенген таркибида углерод сони 6 дан кўп бўлган н–алканлар мочевина (карбамид) билан кристалл комплексларни ҳосил қилишини аниқлаган. Тармоқланган алканлар ва циклик углеводородлар (циклоалканлар, аренлар) карбамид билан одатда комплекс ҳосил қилмайди. Комплекснинг тузилишини рентгенструктуравий таҳлил кўрсатиб берди. Комплекслар гексагонал тузилишга эга бўлиб, карбамид молекулалари 6 қиррали тенг томонли призма ён қирраларида спирал бўйича жойлашган бўлади (7.1-расмга қаранг):

7.1-расм. Карбомид комплексини кристаллик панжарасини чизмаси
 карбамид молекуласидаги кислород атомлари;
 бир элементар ячейкадаги кислород атомлари.


Алканлар

Нормал тузилишга эга бўлган алканлар юқори цетан сонига эгадир. Молекулаларнинг тармоқланиши, алангаланиш хоссаларини ёмонлашишига олиб келади; ён занжирлар қанча кўп бўлса, цетан сони шунчалик паст бўлади. Бир хил тузилишли углеводородлар молекуляр массасининг ортиши билан уларнинг цетан сони ошади. Спирал молекулалараро водородли боғлар ҳисобига ушланиб туради:



Спирал ўрами, элементар ячейкалари 6 карбамид молекуласидан таркиб топган бўлиб, ўзаро параллел ва 0,37 нм масофада жойлашган бўлади. Спирал ичида гексагонал формали канал мавжуд бўлиб, унинг эффектив диаметри 0,49 нм бўлади. Шу сабабли, улар ушбу каналларга яхши жойлашади ва Ван-дер-Ваальс кучлари ҳисобига ушланиб қолади. Тармоқланган алканлар, циклоалканлар ва аренлар молекулаларини критик диаметри 0,49 нм дан ортиқ бўлиб, каналнинг эффектив диаметри эса 0,49 нм бўлгани учун карбамид билан аддуктлар (комплекс бирикма) ҳосил қилмайди. Қайнаш тамператураси 3500С дан юқори бўлмаган ўртача нефть фракцияларини депарафинлаш самарали боради.
Карбамид ёрдамида депарафинизация жараёни совуққа чидамли қишки нав ёқилғиларини, трансформатор мойларини олишда, оқсил–витаминли концентратлар (ОВК), синтетик ёғ кислоталари ва спиртлар, ювиш воситалари ишлаб чиқариш учун хом ашё бўлган суюқ нормал парафинлар олишда қўлланилади.
Карбамидли депарафинизация таҳлил мақсадларида ҳам ўтказилиши мумкин. Бироқ ушбу усул билан нормал алканларни тўлиқ ажратиб олиш мушкул. Уларни тўлароқ ажратиб олиш учун цеолитлар ёрдамида адсорбцияни қўллаш керак.



Download 9,31 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   74   75   76   77   78   79   80   81   ...   121




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish