Ўзбекистон республикаси Олий ва ўрта махсус таълим


Бошлангач синф укувчиларини тиниш белиларининг ишлатилиши билан таништириш



Download 1,64 Mb.
Pdf ko'rish
bet105/148
Sana21.02.2022
Hajmi1,64 Mb.
#37163
1   ...   101   102   103   104   105   106   107   108   ...   148
Bog'liq
strukturno-semanticheskie i kommunikativnye osobennosti passivnyx konstruktsij v tekste

Бошлангач синф укувчиларини тиниш белиларининг ишлатилиши билан таништириш 
Маълумки, пунктуастия тиниш белгиларини ишлатилиши хакидаги коидалар йиғиндиси.
«Пунктуастия хам ёзув каби, кишилар орасидаги алоканинг мухим воситаларидан бири саналади». 
Бошлангич синфларда туртта тиниш белги: гап охирида нукта, сурок белгиси, ундов белгиси хамда уюшиқ 
булакли гапларда вергулнинг ишлатилиши хакидаги коидалар ургатилади. Бошланрич синфларда 
ургатиладиган тиниш белгилари кам булишига карамай, укитувчи хар бир синфда пунктуастия устида 
мунтазам иш олиб бориши зарур, чунки тиниш белгилари фикрни аниқ ва тез укиб олишга хамда узгаларга 
уктиришга ёрдам беради». 
Кичик ёнидаги укувчиларни тиниш белгилари билан таништиришда укитувчи, аввало, уларнинг ёзма 
тугри, бошкаларга тушунарли килиб ифодалаш учун мухим эканини гушунтиради. 


Масалан, нуктанининг роли билан элементар тарзда таништириш учун гапларга ажратилмагаи яхлит 
матн уксттилади; укувчилар бундай матнни укиш ва мазмунига тушукиш кийии эканлигига ишонч хосил 
киладилар. 
Пунктуастия семантик, синтактик ва интонастион коидага асосланади. Бу уч асос бир-бирига узаро таъсир 
этади. Хат ёзувчи тиниш белгисини куйишда, аввало, баён этадиган фикрининг мазмунига асосланади. 
1-синф укувчиларига савод ургатиш давридаёк нукта, сурок белгиси ва ундов белгиси билан амалий 
таништирилади. Болалар Зали «Алифбе» укимасалар хам, расмга караб гап тузвдилар. . 
Укитувчи уларга талаффузда бир гап бошкасидан тухтам (пауза) билан ажратилишини, гапнинг 
охирида пасайишини тушунтиради. 
Болалар, укитувчи топширигига кура, 3-5 гапли кичик матнни гапларга ажратадилар ва улар 
уртасидаги тухтам (пауза) килиш хикоя мазмунини яхши тушунишга ёрдам беришига ишонч хосил киладилар. 
Улар гапни тутри талаффуз килишини ургана бошлайдилар. Бу гап охирига нукта куйилиши билан таништириш 
учун мазмуний ва интонастион асос яратади. Болаларни гапни укишга олдиндан тайёрлаш учун график 
шемадан 
фойдаланилади. 
Масалан, болалар гап тузадилар, ундаги сузларни санайдилар ва укитувчи рахбарлигида чизикча билан 
белгилайдилар: Биз эртакни севами
(_______ 
. ______ _______.) Яна бошка гап тузиб, уни хам 
чизикча билан белгилайдилар: 1 Қовун пишди . (ъ________ ___________.) Укитувчи куйидаги мазмунда 
тушунтиради: Огзаки нуткда бир гапни иккинчисидан пауза билан ажратамиз. (Ҳар бир гапни талаффуз 
килиб курсатади). 
Китобларда, газеталарда гапнинг тагаганини, овозни пасайтириш ва пауза килиш кераклигини 
курсатиш учун алохида белги - нукта ишлатилади. 
Бир неча дарсдан сунг укувчилар гапларни укий бошлайдилар. Улар нукта пасайтириш, пауза 
килишга белги эканини тушунадилар. Кесма харфлардан гап тузишда албатта нуктали карточкадан 
фойдаланилади. Укувчилар гапни ёзганда, укитувчи нукта куйишни эслатади, ишни текширади. Гапнинг 
охирига нукта куйилмаса, хато хисобланади. Укувчилар укитувчи ёрдамида нима учун нукта куйиш 
лозимлигини тушунтирадилар. Шундай йул билан гапнинг охирига нукта куйиш куникмаси шакллантирилади. 
Сурок ва ундов белгилари билан хам савод ургатиш даврида таништирилади. Болалар сураш мазмунини 
билдирган гапларни укийдилар. Укувчилар бундай гапларни охангга риоя килган қолда, яъни гапнинг 
охирида овозни кутариш билан укишга ургатилади. 
Гапнинг мазмуни ва оханги сурок белгисини куйишни талаб этади. 
Ундов белгисини куйишни укувчилар гапнинг хис-қаяжон ифодалаши ва алохида охангда укилиши 
билан боглайдилар. 
Укувчилар 2- синфда «Гап» булими мавзуларини урганиш жараёнида нукта, сурок белгиси ва ундов 
белгиси хакида назарий тушунчалар оладилар. 
3- синфда эса тиниш белгилари хакидаги назарий тушунчалар чукурлаштирилади. Шу вактдан 
бошлаб улар укувчилар гап охирига тиниш белгилари синтактик асосда куйилишини англай бошлайдилар. 
«Дарак гап» мавзусини урганиш билан боглик холда нукта куйилиши, «Сурок гап» мавзуси билан бог-лик 
холда сурок белгиси 
ва «Ундов гап» мавзусини урганиш билан боглик холда ундов белгисининг куйилиши ургатилади. 
4-синфда укувчилар «Гапнинг уюгаик булаклари» мавзуси урганилганда санаш оханги билан 
богланган булакларда вергулнинг вазифаси билан танишадилар.Укитувчи икки гапни укиб таккослаш 
билан нукта ва вергулда охангнинг кандай берилишини курсатади. Масалан, Биз она тилимизни севиб 
урганамиз.- Мен, Раъно, Алишер бошқа тилларни ҳам севиб ўрганяпмиз. 
Укувчилар уюшиқ бўлакли гап таркибидаги уюшиқ бўлакларнинг аммо, лекин, бироқ, ва сўзлари билан 
боғланганда вергулнинг ишлатилишини ҳам амалий ўрганадилар. 
(Гап охирида овоз пасаяди. Пауза килинади.) Тоза, тиник., кумуш сув ором берар барчага (Тоза, тиник 
сузларидан сқнг овоз бир оз пасаяди, хабарнинг давом этиши сезилади}. 
Бошлангич синфларда укувчилар хар хил машкларни ишлаш оркали тире ва икки нуктанинг 
ишлатилиши билан амалий танишадилар. Савод ургатиш давридаёк укитувчи укувчилар эътиборини вергул, 
тире, икки нуктанинг ишлатилишига каратади, матнни укшанда бу тиниш белгиларига риоя килишни ургатади. 
Масалан, олма, олча, нон - мева. Китоб - билим булоги, қкувчининг уртори. 
Она тили дарсларида сузларни гурухлаш машкларини бажарганда, укитувчи Х синф 
укувчиларини тире ва икки нуктанинг куйилиши билан амалий таништиради. Укитувчи аник мисоллар 
билан санаб курсатилган сузлардан олдин икки нукта куйилишини хар бир сузнинг вергул билан 
ажратилишини курсатади. Бунда укувчилар тиниш белгининг номини айтадилар, укитувчи эслатмаса хам, 
улардан аста-секин фойдалана бошлайдилар. Матнни ёзишдан олдин пунктуастион хатонинг хам олди 
олинади. Шундай килиб, укитувчи укувчиларда пунктуастион зийракликни устириб боради. 
Укувчиларга пунктуастион коидаларнинг тула сингдириш, уларни тиниш белгиларини уз қрнида онгли 
ишлатишга ургатиш максадида синтактик-пунктуастион тахлил, тиниш белгиларн тушириб берилган 
матннинг тегишли тиниш белгиларини кқйиш, таъкидий эслатиш диктанти, б аён ва иншода тиник 
белгиларининг ишлатилишини изохлаш каби машклардан фойдаланилади. 
Она тили дарсларини укиш дарслари билан боғлаш синтаксис ва пунктуастия елементлари устида 
ишлашнинг методик шартларидан бири хисобланади. Укувчилар бу дарсларда синтаксис сох,адши 


билимларига асосланган холда ифодали укиш, сузни аник ишдатиш, уз фикрларини грамматик турри 
шакллантиришга урганадилар. Шундай килиб, бошлангич синф укувчиларининг гап хакидаги элементар 
билимлари огзаки ва ёзма нуткда гапдан онгли фойдаланишни таъминлайди. 

Download 1,64 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   101   102   103   104   105   106   107   108   ...   148




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish