Збекистон республикаси олий ва р та махсус таъ лим вазирлиги



Download 5,17 Mb.
Pdf ko'rish
bet36/129
Sana06.06.2022
Hajmi5,17 Mb.
#640671
1   ...   32   33   34   35   36   37   38   39   ...   129
Bog'liq
Tibbiy bilim asoslari A.Abilpayziyev 2012 (1)

Биринчи тиббий ёрдам. 
Зудлик билан врач чакирилади, у келгунча, 
беморнинг кандай моддадан захарланганлигини аниклаш зарур. Кучли 
кислоталар билан захарланганда кучсиз ишкорий эритмалар, ишкорлардан 
захарланганда эса кучсиз кислотали эритмаларидан фойдаланиш зарур
чунки буусул захарловчи моддаларнинг таъсир кучини пасайтиришга, яъни 
нейтраплашга олиб келади. Koнцeнtpлaнгaн кислоталардан захарланганда 
меъдани 6-10 литр сув билан ювилади. Хар бир литр сувга 20 г куйдирилган 
магнезия (марганцовка) кУшилади. Меъдани оз-оз сув билан ювиш, яъни


4-5 стакан сув ичириб кустириш мумкин эмас. Меъдани ювишнинг иложи 
булмаса, беморга сут, усимлик ёки х,айвонот мойи, тухум окини ичириш 
мумкин. К,орин устига совук компресс куйиш огрик,ни камайтиришга ёрдам 
беради. Кучли иш корлардан захарланганда меъдани 8 -1 0 л сирка 
кислотасининг кучсиз эритмаси билан ювиш фойдали. Огир х,олларда 
меъдани ювиш имкони булмаганда беморга лимон сувини бериш максадга 
мувофикцир. Бемор зудлик билан касалхонага етказилади.
КИ Ш Л О К ВА Х А Л К ХУЖ АЛИГИДА ИШЛАТИЛАДИГАН
ЗАХЛРЛИ ХИМИКАТЛАР ХАМ ДА ИНСЕКТИЦИДЛАРДАН
ЗАХАРЛАНИШ
Бизга маълумки, кишлок ва халк хужалигцца, кундалик турмушимизда 
зараркунандалар, усимликлар касалликлари ва бегона утларга карши 
кимёвий за^арли моддаларни кУллашга тугри келади. Бундай за^арли 
моддаларга зараркунанда х,ашаротлар, каналар, кемирувчилар, куртларга 
карши инсектицидлар (маргимуш, карбофос, хлорофос кабилар), бегона 
Утлар ва Усимликлар касалликларига карши пестицидлар (ДДТ, гексахлорон, 
метилмеркаптафос кабилар) киради. Уларни саклаш ва фойдаланиш 
коидаларига амал килинмаган х,олларда, хавфсизлик техникаси коидалари 
б у зи л га н д а , 
ум ум ий
инд и ви д уал х,имояланиш 
в о с ита л а р и д а н 
фойдаланилмаганда зарарланиш х,одисалари рУй бериши мумкин.
Зах,арли моддалар одам организм ига тери, кУз, нафас ва меъда- 
ичак йуллари оркали киради.
Белгилари. 
Зах,арланиш аломатларига бош огриги, бош айланиши, 
д а р м о н с и зл и к, кУп терлаш , нафас е тиш м овчил иги, ич кетиш , кУз 
ачишиши кабилар киради. Кейинчалик бемор безовталанади оёк-кУ-л 
мускуллари тортишади, огзидан сулак окади, эс-хуш идан йУколади, 
талвасага тушади. хушидан кетади. У юрак ва нафас олиш фаолияти 
бузилиши окибатида халокатга учраши мумкин.

Download 5,17 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   32   33   34   35   36   37   38   39   ...   129




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish