Збекистон республикаси олий ва р та махсус таъ лим вазирлиги


К ^ З И К О Р И Н Л А Р Д А Н З А Х А Р Л А Н И Ш



Download 5,17 Mb.
Pdf ko'rish
bet38/129
Sana06.06.2022
Hajmi5,17 Mb.
#640671
1   ...   34   35   36   37   38   39   40   41   ...   129
Bog'liq
Tibbiy bilim asoslari A.Abilpayziyev 2012 (1)

К ^ З И К О Р И Н Л А Р Д А Н З А Х А Р Л А Н И Ш
Хозирги вактда одамларда к^зикоринлардан захарланиш холатлари 
кУп учрамокда. айникса, бундай салбий холатлар эрта бахорда кузатилади. 
Бизга маълумки, кУзикоринларнинг истеъмол килиш мумкин ва мумкин 
булмаган захарли турлари бор. Истеъмол килиш мумкин бУлмаган 
захарли турларига курбака салласи, кизил мухомор, сохта опёнок, сохта 
шампиньон кабилар кириб, уларни одам танимай истеъмол килганда 
захарланиш рУй беради. Шуни ёдда тутиш керакки, хар кандай захарли 
кУзикоринларнинг захари Утда пиширилганда хам, кайнатилганда хам, 
Уз кучини йукотмайди.
Б е л гил а р и. Захарланишнинг дастлабки аломатлари 2-4 соатдан кейин 
бошланади. Беморнинг боши огриб дармонсизланади, кУнгли айнийди, 
кусади, корнида кучли огрик булади, ичи кетади. Айникса, марказий асаб 
ти зим ининг захарланиш ига хос булган аломатлар: эсни нг кирарли- 
чикарли булиб колиши, беморнинг кУзига: йУк нарсаларнинг кУриниши, 
алахсираш, кузнинг хиралашуви, талвасага тушиш жуда характерлидир.
Огир захарланиш холатларида, кучли к^згалиш холатлари локайдлик, 
бепарволик билан алмашинади, юрак уришлари сустлашиб, артериал 
босим пасаяди. Беморда хушдан кетиш, коллапс ва шок,аломатлари 
пайдо булиб, бу холат кУпинча Улимга сабабчи булади.
КУТУРГАН ХАЙВОНЛАР ТИШ ЛАГАНДА БИРИНЧ14
ТИББИЙ ЁРДАМ К?РСАТИШ
К утур и ш -в и р усл а р к^зга та д и га н утки р юкумли касаллик булиб, 
марказий асаб тизимининг захарланиши билан кечади.
Кутуриш кутурган итлар, мушуклар, бУрилар, тулкилар ва бошкн 
хайвонлардан юкади. Касаллик хайвонлар тишлаганда, уларнинг сУлаг и 
терининг тирналган ёки тилинган жойига тушса хам юкади.
Касалликнинг инкубацион, яъни яширин даври 12-14 кундан 2 ойгача
54


давом этади.
Белгилари. 
Кутуришнинг клиникасида 3 та давр ажратилади.
1. Бошлангич.
2. Кузгалиш.
3. Фалажланиш даври.
Бошлангич давр 2-3 кун давом этади. Бунда беморнинг уйкуси бузилади, 
куркув х^
1
сси пайдо булади, кайфияти бузилиб; иштахэси пасаяди. Бемор 
танасининг вирус билан зарарланган жойи атрофи тортишиб огрийди, 
сувдан ва х;аводан курф ш белгилари сезила бошлайди. Бемор сув ичмок,чи 
булганда ютиш ва нафас мускуллари тортишиб, кискариб огрийди. Тана 
х,арорати 38° С даражагача кутарилади. Касалликнинг иккинчи даврида 
беморнинг оёк,-к,уллари огрийди, мускуллари тортишиб, талвасаланиш 
бошланади. Ёруглик, арзимаган товуш ёки беморнинг баданига бирор 
нарсанинг тегиб кетиши кабилар мускулларнинг тортишишига олиб келади. 
Бу даврда бемор ухлай олмайди, атрофдаги кишиларга ёпишиши, уз-узини 
тишлаши мумкин. Беморнинг эс-хуши кирарли-чи^арли булади, кузига йук 
нарсалар куринади. Иккинчи давр 2-3 кундан 5-6 кунгача чузилиши мумкин.
Фалажланиш даврида сувдан к;урк,иш (гидрофобия) камайиб, бемор 
сую к/
1
ик ичи бошлайди. Тана харорати пасаймайди. Бемор сузларни 
талаффуз кила олмайди ва аста-секин оёк мускуллари, сунгра танадаги 
бош ка мускуллар хам фалажланади. Бемор юрак ва нафас фаолиятининг 
фалажидан нобуд булади.

Download 5,17 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   34   35   36   37   38   39   40   41   ...   129




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish