Збекистон республикаси олий ва р та махсус таъ лим вазирлиги



Download 5,17 Mb.
Pdf ko'rish
bet33/129
Sana06.06.2022
Hajmi5,17 Mb.
#640671
1   ...   29   30   31   32   33   34   35   36   ...   129
Bog'liq
Tibbiy bilim asoslari A.Abilpayziyev 2012 (1)


> (
1. Беморни тинч жойга кучириш зарур. 
;
2. Бурнига нашатир спирти х>
1
длатилади. 

.зо' ■
л;
3. Совук сув ичирилади. 
' - ; г пуч 
; ;у ■
4. Бемор ётган хона чирори хирарок Килиб куйилади. 
^

>
Истерик тутканок беморда бартараф зтилгандан кёйин ухлаб кбЛиш
ва хотирасини йУкотиш холатлари учрамайди. Бемор бемалол й Ш н И
давом эттириши мумкин. 
^ ■
¡чОо
П С И Х О С Т Е Н И Я
£ «
П сихосте ния-кунгил д ан кутарилмайдиган хаёллар билан буладиган 
холатлар неврози булиб, бу холатлар хилма-хил булаДИ. Бемор фикри- 
зикрини банд килиб олади ва турли клиник кУринишларида намоён булаДи.
Белгилари. 
Бундай холатларга вахимали хаёллар, калтис харакатлар 
киради. Ф икри-зикрини банд киладиган холатлар купинча хавотйрланиш, 
КУркиш, ю рак уриш ининг тезлаш уви, терлаш , артериал б о си м нин г 
кутарилиши каби вегататив узгариш лар билан бирга кечади. Бемор 
кунглини 
уз 
хаёти учун хавотирланиш, юриш-туришида, одоб-ахлокида 
хато килиб кУйиш вахималари эгаллайди. купинча беморларда огир 
касаллик билан касалланиб колиш вахимаси пайдо булади. Бу вах,ймалар 
у л и б кол йш , у з -у з и н и у л д и р и б кУйиш , яки н к и ш и с и га н и сб а та н
тажовузкорона хатти-харакат килишдан кУркиш билан бирга давом этади.
Биринчи ти б б и й ё р д а м . 
П сихотерапевТик воситала|э ва д ори- 
дармонлар кУлланилади. Касалликка даво килинса у йУколиб кетишига, 
овкатланиш ва ухлаш режимига каттйк риоя килиш кераклигига беморни 
рухан йШ онтириш зарур. ВаХималар зур а й и б , уй кун и жуда б узиб
кУядиган даврларда антидепоресантлар, транквилизаторлар буюрилади.
ИНСУЛЬТ (МИЯГА КОН КУЙИ ЛИ Ш И )
К е л и б
Ч И К .И Ш с а б а б л а р и .
М и я га ко н Куйилиш и ги п е р то н и я
касаллиги ва бош мия томирлари атеросклерози асоратйдир.
Белгилари,! 
Касаллик тусатдан хеч кандай аломатларсиз бедорлйк 
даврида хам, уйкуда ётган пайтда хам пайдо булади. Бемор хушидан 
кетадИ, бу даврда кусиш, беихтиёр пешоб ва ахлат ажралиши мумкин. 
Юз гйпёремияланиб (кизариб) колади, бурун-кулоклар кукаради. Нафасни 
бузилиш характерл и булиб, нафас кисишИ билан бирга Ш овкинли 
хириллаб чикадиган нафас олишни тухташи ёки хар-хилда сийрак нафас 
олиШ билан алмашйнади. Пульс бирданига секинлашади-минутига 60 
мартагача уради. КУпинча оёк-кУлларнинг фалаж бУлиб колганлиги, юз 
ассиметрияси (юзнинг бир томонида мимика мускулларининг фалажи 
ва корачикларининг бир хил эмаслигй) кузатилади.
48


Баъзан инсульт жуда жадал кечмаслиги ¡V;у йки г , 


йё^-Кулларнинг фалажланиб колиш и, нуткнинг озмг/; ■;./(,¡

Download 5,17 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   29   30   31   32   33   34   35   36   ...   129




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish