Збекистон республикаси олий ва р та махсус таъ лим вазирлиги



Download 5,17 Mb.
Pdf ko'rish
bet30/129
Sana06.06.2022
Hajmi5,17 Mb.
#640671
1   ...   26   27   28   29   30   31   32   33   ...   129
Bog'liq
Tibbiy bilim asoslari A.Abilpayziyev 2012 (1)

Белгилари
Конкрементлар борлиги узок йилларгача сезилмаслиги 
мумкин. К а с а л ли к н и н г бош си м пто м и буйрак са нчи ги хуружи 
хисобланади: белнинг унг ва чап томонидаги кучли огрик чов сохасига 
утади, бунда бемор кусиши ва хатто хушини йУкотиши мумкин. Пешобда 
кон, яъни э р и тр о ц и тла р пайдо булиш и мумкин. Буйрак санчиги 
конкремент утадиган пешоб йулининг таъсирланиши билан боглик. 
Буйрак са нчи ги п а й до б ули ш и га ка тти к ж исм оний зурикиш , 
силкитадиган йулларда юриш, шикастланиш бевосита туртки булиши 
мумкин. Агар конкремент ковукка Утган булса, буйрак санчиги тез (2-3 
соат утгач) тухташи мумкин. Агар конкремент буйрак жомида булса ва 
атрофидаги тукималарни муттасил таъсирлантириб турса, бу холда 
бемор белида унчалик уткир булмаса-да, доимий огрик булади, тана 
харорати кутарилади, баъзан пешобда кондан ташкари йиринг хам 
булади. Пешоб ажралишининг бузилиш белгилари булиши мумкин, 
баъзан корин дам булади.
Биринчи тиббий ёрдам. 
Буйрак санчиги хуружи вактида атропиннинг
0,1 % ли эритмасидан 1мл тери остига юборилади. Бел сохасига иссик 
грелка ёки иссик ванна тайинланади. Овкат рациони турлича ва тула 
Кийматли булиши керак. Бемор куп харакатланиши, гимнастика билан 
шугулланиши, етарли микдорда суюклик ичиши керак.
У Т К И Р
С И Й ДИ К Т У Т И Л И Ш И
Уткир пешоб тутилиши ковук ва пешоб каналига тош тикилиб колганда, 
усмаларда, орка мия касалликларида, эркакларда простата безининг усма 
(аденома) касаллиги окибатида руй бериш и мумкин.
43


Б е л г и л а р и . 
Беморнинг ранги 
01
^аради, бе зо втала нади , Ковук 
сохэсида огрик пайдо булади, пешоб кила олмайди. ПешобнинГ уткир 
тутилишига простата безининг усма касалликлари, ковукдаги тошлар, 
орка мия касалликлари сабаб булади.
Бемор мустакил пешоб кила олмайди, пешоб ковукда тупланиб боради. 
Пешоб тути ли ш и ковукнинг чузил.ишига ва коринда каттик огрик 
булишига олиб келади, булар уз навбатида бошка ички органлар (ичак, 
Упка ва бошкалар) функциясининг рефлектор равишда бузилишйга сабаб 
булиши мумкин.
Биринчи тиббий ёрдам . 
Бемор тинчлантирилади. Илик сув билан 
ванна килинади. Ковукусти ва чов оралигига грелка кУйилади, беморга 
о к а ётга н сув то в уш и э ш и тт и р и л а д и , озр о к то з а ла ш клизм аси 
килинади, белладоннали шамчалар кУйилади. Агар шу чоралар натижа 
бермаса, беморни тезда касалхонага оли б бориш керак. бу ерда 
пешобни катетер билан чикарилади (катетер махсус резина ёки 
м еталл найча б ули б . уни пешоб чикариш капали оркали ковукка 
киритилади. 1мл но-шпа ва 2 мл баралгин эритмаларидан инъекция 
килинади. Бемор тезда касалхонага етказилади.
БУЙРАК САНЧИРИДА БИРИНЧИ ВРАЧГАЧА 
ЁРДАМ КУРСАТИШ
Буйрак санчигининг пайдо булиши, асосан буйрак тош касаллиги 
билан боглик. Бу касаллик одам организмида минерал тузлар, витаминлар 
алмашинувининг бузилиши. узок вакт давомида буйрак жомларида 
пешобнинг дймланиб колиши. кам х,аракатчанлик окибатида тузларнинг 
Х.ОСИЛ булиши билан кечади. Дастлаб пешоб кислотасйнинг тузлари 
(урат, фосфат, оксалат), кум чукмалари пайдо булса, кейинчалик улар 
хар ХИЛ катталикдаги тошларга айланиши мумкин.
Буйрак санчиги буйрак жомидаги кум чукмалари ва тош ларнинг 
кУзгалиш и ва си лж и ш и н а ти ж а си да . жом д е в о р л а р и д а ги нерв 
р е це пто рла р и ни нг та ъ си р ла н и б , м ускулларнинг спазм га учраши 
окибатида келиб чикади. Тошлар майда кум зарраларидан тортиб тухум 
катталигидёк булиши мумкин.
Б е л г и л а р и . 
Буйрак санчиги т у с а тд а н бел сох,асидан каттик 
санчикли огрик хуружи билан бош ланади. Огрик кориннинг пастки 
кисми, ковук сохаси, чов оралиги, жинсий аъзолар ва оёкларгача 
таркалади. Бемор урнидан кимирлай олмайди. уни вахима босади. 
Пеш об вактида огр ик кучайиб ачишиш се з ги си па й до б у л а д и . 
Пешобда кон булиши мумкин.
Биринчи тиббий ёрдам. 
Бемор тинчлантирилиб, иссик Уралади. Бел 
сохаси, ковук усти ва чов оралигига иссик иситгич кУ^илади. Оёкларига 
иссик ванна килиш фойдали. Беморнинг мускули орасига 1,0 мл ношпа 
ва 2,0 мл баралгин зритмаларини инъекция килиш керак. Бемор зудлик 
билан касалхонага етказилади.
44


Х О М И Л А Д О Р Л И К Т О К С И К О З Л А Р И
Хомиладорлик токсикозлари нерв, юрак-томир, эндокрин тизимлар 
ва моддалар алмашинувининг узгариши туфайли келиб чикиб, тугрукдан 
сунг утиб кетади..

Download 5,17 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   26   27   28   29   30   31   32   33   ...   129




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish