Ўзбекистон республикаси олий мажлис сенати аграр, сув хўжалиги масалалари ва экология


Беруний тумани ўтлоқи-аллювиал тупроқларидаги сувда осон эрувчи тузлар микдори сувли сурим



Download 7,25 Mb.
Pdf ko'rish
bet91/368
Sana30.04.2022
Hajmi7,25 Mb.
#598631
1   ...   87   88   89   90   91   92   93   94   ...   368
Bog'liq
1 Toplam Senat 2018

Беруний тумани ўтлоқи-аллювиал тупроқларидаги сувда осон эрувчи тузлар микдори сувли сурим 
таркиби ва шўрланиш химизми
Кесма 
№ 
Чукурлик, 
см. 
Қуруққол
диқ 
НСОз 
С1 

4
Са 
м§ 
Ка 
Шўрланиш 
%% 
типи 
даражаси 









10 
11 

0-30 
0,510 
0,030 
0,178 
0,095 
0,065 
0,051 
0,002 
С-Х-К-М 
Уртача 


104 
30-70 
0,420 
0,024 
0,189 
0,041 
0,055 
0,036 
0,002 
Х-К-М 
Кучли 
70-100 
0,500 
0,037 
0,231 
0,021 
0,050 
0,030 
0,060 
Х-М-Н 
Жуда кучли 
100-150 
0,525 
0,030 
0,262 
0,029 
0,030 
0,051 
0,060 
Х-Н-М 
Жуда кучли 
150-200 
0,940 
0,030 
0,483 
0,045 
0,065 
0,063 
0,153 
Х-М-Н 
Жуда кучли 

0-30 
0,570 
0,024 
0,158 
0,189 
0,020 
0,048 
0,088 
С-Х-Н-М 
Уртача 
30-70 
1,410 
0,021 
0,343 
0,504 
0,080 
0,057 
0,272 
Х-С-Н 
Кучли 
70-100 
1,855 
0,018 
0,413 
0,736 
0,140 
0,108 
0,262 
х-с-м-н 
Кучли 
100-150 
2,210 
0,027 
0,739 
0,613 
0,135 
0,156 
0,333 
с-х-м-н 
Жуда кучли 
150-200 
1,035 
0,021 
0,221 
0,411 
0,060 
0,063 
0,160 
х-с-м-н 
Кучли 

0-30 
1,075 
0,027 
0,231 
0,399 
0,075 
0,022 
0,225 
х-с-н 
Кучли 
30-70 
0,870 
0,027 
0,203 
0,313 
0,065 
0,030 
0,160 
х-с-н 
Уртача 
70-100 
0,595 
0,024 
0,165 
0,185 
0,055 
0,030 
0,085 
с-х-к-н 
Уртача 
100-150 
1,210 
0,024 
0,322 
0,407 
0,105 
0,054 
0,190 
с-х-к-н 
Жуда кучли 
150-200 
2,305 
0,027 
0,728 
0,660 
0,220 
0,102 
0,353 
с-х-к-н 
Жуда кучли 

0-30 
1,615 
0,024 
0,665 
0,313 
0,165 
0,117 
0,180 
х-к-м 
Жуда кучли 
30-70 
1,880 
0,018 
.0,592 
0,541 
0,190 
0,084 
0,273 
с-х-м-н 
Жуда кучли 
70-100 
1,895 
0,037 
0,403 
0,741 
0,175 
0,072 
0,293 
Х-С-К-Н 
Кучли 
100-150 
1,550 
0,024 
0,428 
0,535 
0,105 
0,123 
0,191 
с-х-н-м 
Жуда кучли 
150-200 
1,995 
0,033 
0,557 
0,648 
0,110 
0,141 
0,285 
с-х-м-н 
Жуда кучли 

0-30 
2,095 
0,033 
0,413 
0,864 
0,135 
0,093 
, 0,363 
Х-С-М-Н Жуда кучли 
30-70 
1,640 
0,018 
0,469 
0,531 
0,120 
0,087 
0,263 
С-Х-М-Н Жуда кучли 
70-100 
1,175 
0,018 
0,399 
0,309 
0,055 
0,072 
0,214 
С-Х-М-Н Жуда кучли 
100-150 
1,740 
0,021 
0,256 
0,796 
0,045 
0,048 
0,412 
Х-С-Н 
Кучли 
150-200 
2,795 
0,018 
0,452 
1,255 
0,125 
0,090 
0,587 
Х-С-М-Н Жуда кучли 

0-30 
2,490 
0,040 
1,190 
0,135 
0,100 
0,033 
0,703 
Х-Н 
Жуда кучли 
30-70 
4,555 
0,030 
0,560 
2,057 
0,070 
0,018 
1,383 
х-с-н 
Жуда кучли 
70-100 
3,600 
0,024 
0,546 
1,598 
0,115 
0,030 
0,940 
х-с-н 
Жуда кучли 
100-150 
2,375 
0,033 
0,483 
0,924 
0,115 
0,036 
0,568 
х-с-н 
Жуда кучли 
150-200 
1,240 
0,030 
0,315 
0,411 
0,085 
0,027 
0,264 
с-х-н 
Жуда кучли 

0-30 
3,600 
0,018 
0,984 
1,212 
0,250 
0,174 
0,609 
с-х-м-н 
Жуда кучли 
30-70 
1,975 
0,018 
0,497 
0,697 
0,150 
0,075 
0,349 
х-с-х-н 
Кучли 
70-100 
3,320 
0,030 
0,959 
1,047 
0,085 
0,177 
0,703 
С-Х-Н 
Жуда кучли 
100-150 
1,315 
0,018 
0,319 
0,473 
0,100 
0,048 
0,234 
х-с-х-н 
Кучли 
150-200 
0,890 
0,024 
0,242 
0,284 
0,080 
0,027 
0,159 
с-х-с-н 
Кучли 

0-30 
4,790 
0,021 
1,659 
1,172 
0,220 
0,153 
1,097 
с-х-н 
Жуда кучли 
30-70 
2,665 
0,021 
0,921 
0,658 
0,095 
0,108 
0,607 
с-х-м-н 
Жуда кучли 
70-100 
2,840 
0,021 
1,134 
0,525 
0,075 
0,108 
0,705 
с-х-н 
Жуда кучли 
100-150 
1,690 
0,030 
0,490 
0,492 
0,090 
0,030 
0,405 
с-х-н 
Жуда кучли 
150-200 
1,435 
0,018 
0,553 
0,288 
0,085 
0,054 
0,304 
х-н 
Жуда кучли 

0-30 
5,470 
0,040 
1,820 
1,574 
0,185 . 0,462 
0,863 
с-х-н-м 
Жуда кучли 
30-70 
1,505 
0,030 
0,455 
0,411 
0,070 
0,027 
0,372 
с-х-н 
Жуда кучли 
70-100 
1,330 
0,033 
0,378 
0,391 
0,070 
0,024 
0,319 
с-х-н 
Жуда кучли 
100-150 
1,320 
0,021 
0,378 
0,385 
0,065 
0,015 
0,335 
с-х-н 
Жуда кучли 
150-200 
1,915 
0,021 
0,473 
0,658 
0,085 
0,036 
0,462 
х-с-н 
Жуда кучли 
10 
0-30 
6,640 
0,024 
1,452 
2,570 
0,225 
0,234 
1,482 
х-с-н 
Жуда кучли 
30-70 
2,040 
0,027 
0,770 
0,453 
0,095 
0,129 
0,373 
х-м-н 
Жуда кучли 
70-100 
0,625 
0,024 
0,168 
0,216 
0,055 
0,054 
0,057 
с-х-н-м 
Кучли 
100-150 
0,650 
0,027 
0,123 
0,255 
0,060 
0,012 
0,120 
х-с-х-н 
Уртача 
150-200 
0,650 
0,030 
0,130 
0,267 
0,065 
0,048 
0,058 
х-с-х-м 
Уртача 


105 
Сувда осон эрувчи тузларнинг умумий миқцори тупроқнинг устки ҳайдалма қатламида асосан 
0,510-0,570% дан 3,600-4,790% гача бўлган оралиқца тебраниб, айрим тупроқ кесмаларида (9, 96-К) 5,470-
6,640% ни ташкил этади. 
Тупроқларни шўрланиш химизмида республикамизнинг бошқа регионларида (мас. Мирзачўлда) 
кузатиладиган, яъни шўрланиш даражаси ортиб бориши билан сульфатли шўрланиш типлари 
хлоридли шўрланиш типларига ўтиб бориши қонунятлари Беруний тумани тупроқларида деярли 
кузатилмайди. Бу ҳудуддаги кучсиз, ўртача ва кучли шўрланган тупроқларда ҳам, хлоридли сульфат-
хлоридли, шунингдек хлорид-сульфатли шўрланиш типлари учрайди (2-жадвал). Катионлар қисмида аралаш 
шўрланиш - калций-натрийли, магний-натрийли, калций-магнийли ва натрийли шўрланиш типлари қайд 
қилинди. 
Туман суғориладиган ўтлоқи-аллювиал тупроқларидаги тузларнинг умумий заҳираси жудда 
катта миқдорий оралиқда тебраниб, тупроқгрунтларнинг 0-2 метрлик қатламидаги тузларнинг 
қуруққолдиқ бўйича заҳиралари гектарида 59-82 тоннадан 1377-1527 тоннагача (32, 68-кесмалар), хлор иони 
заҳиралари 17-20 тоннадан 395-425 тоннагача бўлган миқдорларни ташкил этади, шундан тупроқнинг устки 
0-1 метрли қатламида мос равишда 28-510 ва 9-173 тонна миқдорида қайд этилади (3-жадвал). 
3-жадвал 
Суғориладиган ўтлоқи-аллювиал тупроқларидагисувда эрувчи тузларнйнг хисобий копламлар буйича 
ўртача солиштирма миқдори (%) ва заҳиралари (т/га)
Кесма 
№ 
Қуруққолдиқ 
Хлор 
0-200 
0-100 
0-200 
0-100 

т/га 

т/га 

т/га 

т/га 
16 
0,211 
59,08 
0,207 
28,98 
0,066 
18,48 
0,069 
9,66 
19 
0,245 
68,60 
0,282 
39,48 
0,063 
17,64 
0,085 
11,90 
17 
0,251 
70,28 
0,268 
37,52 
0,071 
19,88 
0,070 
9,80 
53 
0,295 
82,60 
0,290 
40,60 
0,043 
12,04 
0,041 
5,74 
14 
0,546 
152,88 
0,881 
123,34 
0,201 
56,28 
0,338 
47,32 
20 
0,554 
155,12 
0,594 
83,16 
0,127 
35,56 
0,218 
30,52 
10 
0,607 
169,96 
0,648 
90,72 
0,105 
29,40 
0,121 
16,94 
49 
1,204 
337,12 
0,471 
65,94 
0,630 
176,40 
0,200 
28,00 
91 
2,606 
729,68 
0,849 
118,86 
0,893 
250,04 
0,200 
28,00 
224 
2,878 
805,84 
1,292 
180,88 
0,843 
236,04 
0,305 
42,70 
192 
3,558 
996,24 
1,805 
252,70 
1,032 
288,96 
0,553 
77,42 
96 
3,646 
1020,88 
2,996 
419,44 
1,414 
395,92 
0,800 
112,00 
23 
3,905 
1093,40 
1,637 
229,18 
0,757 
211,96 
0,427 
59,78 

3,969 
1111,32 
2,866 
401,24 
0,916 
256,48 
0,813 
113,82 

4,260 
1192,80 
2,642 
369,88 
1,157 
323,96 
0,456 
63,84 
32 
4,918 
1377,01 
3,355 
469,70 
1,521 
425,88 
1,236 
173,32 
68 
5,456 
1527,68 
3,649 
510,86 
1,042 
291,76 
0,765 
107,10 
Урганилган Беруний тумани масивлари (хўжаликлар) суғориладиган ерларининг ҳозирги
тупроқ-мелиоратив ҳолати туман массивлари суғориладиган тупроқлари учун тузилган (2016 й) 
"Тупроқ шўрланиши картограммаси"да ва уларга ѐзилган тушинтириш хатларида батафсил тавсифланган, 
шўр ювиш сувлари меъѐрлари, сони ва муддатлари белгиланган. Туман суғориладиган қишлоқ хўжалик 
ерларининг шўрланиш даражаси бўйича аниқланган ер фонди маълумотларининг таҳлилига кўра, 
туманинг жами 29615,0 гектар ер-майдонларидан кучсиз шўрланган тупроқлар майдонлари 5187,6 гектарни 
ѐки суғориладиган умумий ерларга нисбатан 17,5% ни, ўртача шўрланган тупроқлар 12756,4 (43%) гектарни, 
кучли шўрланган ерлар майдони 5191,6 (17,5%) гектарни, жуда кучли шўрланган майдонлар 6509,1 (22,0%) 
гектарни ташкил этади. 
Шўр ювишда шўри ювиладиган майдонларнинг шўрланиш даражаси, устки илдиз қатламидаги (0-
1 м) тузлар заҳираси, тупроқларнинг механик таркиби, сув-физикавий ҳоссалари (сув ўтказувчанлик 
қобиляти), ҳудудий-иқлим шароитлари, мавжуд сув ресурслари -тўла ҳисобга олиниши, бу жараѐн коллектор-
зовур тизимлари самарали ишлаб турган, ер ости сувлари оқими таъминланган, майдонлар яхши текисланган 
шароитида сифатли қилиб ўтказилгандагина ижобий натижалар беради, келгуси йил юқори 
ҳосилдорлигини белгилайди. 


106 
Амударѐнинг қуйи оқими ҳудудлари, жумладан Қорақалпоғистон республикаси ва Хоразм вилояти 
тупроқ-иқлим шароитида шўр ювишдаги энгюқори самарадорлик белгиланган умумий шўр ювиш 
нормаларини 2/3 қисмини куз-қиш ойларида (Х-ХП), 1/3 қисмини боҳорда (Ш-IV) берилганда эришилади. 

Download 7,25 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   87   88   89   90   91   92   93   94   ...   368




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish