Ўзбекистон республикаси олий мажлис сенати аграр, сув хўжалиги масалалари ва экология


Беруний туман сугориладиган тупрокларидаги грунт сувларнинг сувли сурим таркиби, тузлар



Download 7,25 Mb.
Pdf ko'rish
bet90/368
Sana30.04.2022
Hajmi7,25 Mb.
#598631
1   ...   86   87   88   89   90   91   92   93   ...   368
Bog'liq
1 Toplam Senat 2018

Беруний туман сугориладиган тупрокларидаги грунт сувларнинг сувли сурим таркиби, тузлар 
(ионлар) микдори ва шурланиш химизми 
Кесма 
№ 
Чуқурли
к, см. 
Тузлар (ионлар) таркиби ва микдори г/л
Шўрланиш 
Қурук 
қолдиқ 
НСО
3
С1 

4
Са 
м§ 
Ма 
типи 
даражаси 
64 
115 
1,''80 
0,348 
0,259 
0,617 
0,180 
0,066 
0,263 
Х-С-Н 
Кучсиз 
11 
120 
1,860 
0,342 
0,252 
0,473 
0,200 
0,120 
0,062 
ХС-М-К 
Кучсиз 
12 
160 
2,580 
0,660 
0,408 
0,782 
0,250 
0,168 
0,282 
Х-С-М-К Кучсиз 

170 
2,955 
0,384 
0,490 
1,127 
0,270 
0,126 0,454 
Х-С-Н 
Кучсиз 
10 
155 
3,865 
0,421 
1,470 
0,754 
0,370 
0,348 
0,208 
Х-К-М 
Ўртача 

75 
3,450 
0,420 
0,620 
1,296 
0,260 
0,130 
0,636 
Х-С-Н 
Ўртача 
23 
180 
4,465 
0,348 
1,400 
1,189 
0,400 
0,330 
1,525 
С-Х-Н-М Ўртача 
36 
140 
4,890 
0,336 
1,001 
1,835 
0,270 
0,246 
0,879 
Х-С-Н 
Ўртача 


103 
89 
140 
5,560 
0,409 
2,140 
0,921 
0,390 
0,410 0,760 
х-н-м 
Ўртача 
90 
170 
5,435 
0,268 
2,550 
1,030 
0,410 
0,600 
0,642 
х-н-м 
Ўртача 
83 
110 
6,}15 
0,433 
1,330 
2,486 
0,650 
0,384 
0,743 
х-с-н-к 
Ўртача 

150 
6,230 
0,585 
2,800 
0,848 
0,480 
0,686 
0,594 
Х-Н-М 
Ўртача 
28 
140 
7,250 
0,690 
2,210 
1,708 
0,290 
0,672 
0,907 
с-х-н-м 
Ўртача 
90 
110 
9,505 
0,854 
3,020 
2,770 
0,490 
0,820 
1,493 
С-Х-Н-М Ўртача 
64 
100 
10,530 
0,604 
1,505 
5,073 
0,530 
0,336 
2,388 
х-с-н 
Кучли 
13 
170 
12,405 
0,563 
3,983 
3,791 
0,690 
0,568 2,748 
С-Х-Н 
Кучли 
51 
140 
13,105 
0,787 
3,311 
4,320 
0,520 
0,750 
2,496 
с-х-н 
Кучли 
18 
160 
16,570 
0,384 
4,739 
4,916 
0,620 
0,465 
3,981 
с-х-н 
Кучли 
93 
150 
22,675 
0,561 
5,803 
7,636 
0,600 
0,960 
5,126 
С-Х-Н 
Кучли 
Зовур сувлари 
80
Х)

5,740 
0,300 
0,917 
2,617 
0,560 
0,240 0,860 
х-с-к-н 
Уртача 
79-) 

3,828 
0,362 
0,520 
1,846 
0,230 
0,108 
0,584 
х-с-к-н 
Кучсиз 
Кучсиз ва ўртача шўрланган грунт сувлари туманда ўрганилган барча массивлар ерларида кузатилиб, 
уларнинг максимал микдорлари Навоий, Жуманиѐзов номли (13,105-16,570 г/л) ҳамда "Янгиобод-Найман" 
массивлари ерларида (22,675 г/л) қайд қилинди, шундан хлор-иони миқцори 3,311-5,803 г/л.ни ташкил этади. 
Шўрланиш химизмига кўра, урганилган грунт сувлари асосан хлорид-сульфатли ва сульфат-
хлоридли шўрланиш типларидан иборат бўлибо айрим массивлар суғориладиган тупроқларида 
("Олтинсой","Улуғбек", "Шаббоз","Озод", "Махтумқули") хлоридли шўрланган грунтсувлари кузатилади. 
Тузлар таркибида хлорид тузларидан МgСl ва NaС1, сульфат тузларидан Ка
2

4
, СаSО ва МgSО лар 
кўплаб учрайди. 
Ўрганилган гурунт сувлари намуналарининг гидрокимѐвий таркибларига кўра қуйидаги: 1) Суғориш 
сувларига яқин бўлган, 2) Ишқорийлик даражаси нисбатан юқори, сульфатлар камроқ бўлган, 3) Хлорнинг 
сульфатларга бўлган нисбати суғориш сувларига яқин бўлган, 4) Суғориш сувларига нисбатан хлор ионлари 
миқцори анча юқори бўлган, 6) Хлор иони миқдорлари ўта юқори микдорларда бўлган гуруҳларга ажратиш 
мумкин. 
Туман суғориладиган ерларида туз тўпланиш ва иккиламчи шўрланиш жараѐнлари юқорида айтиб 
ўтилган табиий ва инсон-хўжалик омилларига боғлиқҳолда, ҳудуднинг турли қисмларида турлича тезлик ва 
миқдорий кўрсаткичларда шаклланган. Аналитик маълумотлар таҳлилига кўра ўрганилган ўтлоқи-аллювиал 
тупроқлар турли даражада шўрланган бўлиб, улар орасида шўрланиш даражаси ва типлари ҳамда 
тузли горизонтларнинг тупроқ профилида жойлашиш ўрнига кўра уларнинг турли вариантларини 
ажратиш мумкин. 
Тупроқлар шўрланиш даражаси бўйича шўрланмаган (тузлардан вақтинчалик ювилган) 
айирмаларидан (тузлар миқдори 0,3% дан кам), кучли шўрланган (тузлар микдори 2-3%) ва 
шўрхокларгача бўлган (>3%) айирмалари кузатилса, тузли горизонтларнинг тупроқ профилида 
жойлашиш чуқурлиги, қатлам қалинлиги ва шўрланиш даражаси ва тузлар миқдорига кўра, шўрхокли, 
юқори шўрхоклашган, шўрхоклашган, чуқур шўрхоклашган ва чуқур шўрланган гуруҳлари қайд этилди (2-
жадвал). Бу худуд тупроқлари учун шунингдек, "Профилли шўрланиш" яъни тупроқнинг энг устки 
горизонтларидан грунт сувларигача бўлган қатламларда тузларнинг деярли бир хил миқдорларда 
тақсимланганлиги характерлидир. 
Бир қатор кесмаларда тузлар миқдори пастдан юқориги горизонтларга қараб ошиб борса, бир 
қатор бошқа кесмалар профилида, аксинча, пастдан юқорига қараб камайиб боради. Яна бир 
характерли ҳолат шундан иборатки, шўрхоклашган тупроқлар профилида тузлар миқдори деярли бир 
ҳил ѐки турлича кўрсаткичларда ифодаланган булиб, механик таркиби оғир қатламларда тўпланган 
бир нечта тузли горизонтларни кузатиш мумкин (2-жадвал). 
2-жадвал 

Download 7,25 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   86   87   88   89   90   91   92   93   ...   368




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish