Ўзбекистон республикаси ќишлоќ ва сув хўжалиги вазирлиги



Download 0,77 Mb.
bet47/83
Sana21.06.2022
Hajmi0,77 Mb.
#689550
1   ...   43   44   45   46   47   48   49   50   ...   83
Bog'liq
r4sxim

Таянч иборалар


Менежмент, менежер, менежмент объекти, менежмент субъекти, концепция, ижтимоий-иќтисодий муносабатлар, бозор муносабатлари, назария, амалиёт, классик мактаблар, ижтимоий тизимлар мактаби, инсоний муносабатлар мактаби, янги мактаб.

Назорат саволлари



  1. Менежмент фанининг предмети нимани ўрганади?

  2. Менежментнинг моћияти нимадан иборат?

  3. Менежментнинг асосий маќсад ва вазифалари нималардан иборат?

  4. Менежмент объекти ва субъекти нима?

  5. Менежмент объекти ва субъекти ќандай ўзаро алоќада?

  6. Бошќарув концепцияларининг ќайси асосчиларини биласиз?

  7. «Классик» мактаб намоёндалари кимлар ва унда нима илгари сурилган?

  8. «Инсон муносабатлари» назариясини кимлар илгари сурган ва асосий мазмуни нимадан иборат?

  9. «Эмперик» мактаб намоёндалари кимлар ва унда нима илгари сурилган?

12- МАВЗУ: МЕНЕЖМЕНТ ЌОНУНЛАРИ ВА ТАМОЙИЛЛАРИ


12.1. Иќтисодий ќонунларнинг бошќариш фаолиятида тутган ўрни


Менежмент жамият ќонунлари тизимига асосланади. Назарий жићатдан тушунмай ва асосланмаган ћолда бирорта йирик амалий масала ћал этилиши мумкин эмас. Назария янгиланишнинг мућим усулидир. Фан эса воќелик ћаќида объектив билимларни ўрганиш ва тартибга солишга ќаратилгандир. Билимларни тартибга солиниши ќонунларда ифодаланади.


Ќонун - фалсафий категория бўлиб, борлиќ воќеаларнинг барќарор, такрорланувчан алоќаси ва муносабатини, ћодисалар юз беришининг аниќ тартибда бўлишига олиб келувчи томонларини акс эттиради. Ќонунларни билиш ривожланишнинг объектив йўналишларини аниќлаш, амалий вазифаларни ћал этиш имконини беради. Шу сабабли иќтисодиётни бошќариш ќонунларни билиш, уларни амалда усталик билан ќўллай олишга асосланиши керак.
Умумий фалсафий ќонунлар материя, ћаракат, макон, замон, микдор, сифат, сабаб, оќибат, шакл, мазмун каби категориялар воситасида ифодаланади. Иќтисодий назария ќонунлари иќтисодий категориялар воситасида (мулк, ишлаб чиќариш, талаб, таклиф, таќсимот, айирбошлаш, ќиймат, нарх, фойда, товар, пул, мувозанатланиш) ифодаланади.
Иќтисодиётни бошќаришда ќонунлардан ќанчалик тўлиќ ва изчил фойдаланилса, мећнат сарфи шунчалик самарали бўлади. Аксинча, бошќариш жараёнида иќтисодий ќонунларни ћисобга олмаслик, жамият учун кутилмаган, салбий оќибатларга олиб келади. Шу сабабли менежмент ќонунларини ўрганишда фаќат уларга амал ќилиш эмас, балки бошќарув жараёнида онгли равишда ќўлланилишни ћам кузда тутиш лозим. Менежмент ќонунларидан онгли равишда фойдаланишнинг кўп жићатдан уларни ўрганиш билан боѓлиќ. Ќонунлар ќанчалик чуќур ўрганилса, улардан амалда тўѓри фойдаланиш имкониятлари шунчалик ортади.
Лекин менежмент ќонунларини билиш уларни аниќ амалиётда муваффаќиятли ќўллаш учун кафолат бўла олмайди. Ќонунларни билишда назария амалиётдан ажралиб ќолиши фойдасиздир. Демак, ќонунлардан фойдаланиш уларни билиш, тушуниш, амалда ўз ваќтида ва тўѓри ќўллай олишга боѓлиќдир. Бу корхоналарда менежмент самарадорлигини оширишда ћал ќилувчи омил ћисобланади.
Иќтисодий ќонунлар тизимидан фойдаланишнинг асосий элементлари ва босќичлари ќуйида акс эттирилган (12.9-чизма):
Чизмани таћлил ќилиш жараёнида учта ўзаро боѓлиќ ва кетма-кет, иќтисодий ќонунлар тизимидан фойдаланилган ћолда ечиладиган масалаларни кўриб ўтиш зарур:

  • мавжуд ќонунларни, уларнинг у ёки бу босќичда намоён бўлиш хусусиятларини ћисобга олган ћолда чуќур ва ћар томонлама билиш;


Download 0,77 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   43   44   45   46   47   48   49   50   ...   83




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish