Ўзбекистон республикаси қишлоқ ва сув хўжалиги вазирлиги тошкент давлат аграр университети



Download 2,97 Mb.
Pdf ko'rish
bet47/169
Sana23.02.2022
Hajmi2,97 Mb.
#142747
1   ...   43   44   45   46   47   48   49   50   ...   169
Bog'liq
Agroinjeneriyada ilmiy tadqiqot

 
4-расм. Ҳар хил 

 қийматларида Гаусс 
тақсимотларининг график кўринишлари. 


77
 
Тақсимот қонунлари тўғрисидаги гепотезаларни текшириш
Қишлоқ хўжалик машиналари ва улардаги элементлар 
ишончлилигини тадқиқот қилишда кузатиш натижаларини дастлаб 
таҳлил қилингандан сўнг тадқиқот қийматлари қандай тақсимот 
турига мансублиги тўғрисида тахмин қилинади. Қабул қилинган 
ишчи гипотезаси бир қанча кузатишлар натижасида; х
ь
х^,..., х
п 
математик-статистик ишлов беришлар натижасида текширилади. 
Бунинг учун мумкин бўлган барча кўрсаткичлар бир-бири билан 
кесишмайдиган икки кўпликларга- Si ва Sj ларга бўлинади. Агар 
кузатиш жараёнида олинган натижалар учун кўрсаткич қиймати Sj 
кўплик чегарасида бўлса, тақсимот қонуни кўриниши тўғрисида 
дастлаб танланган гипотеза тасдиқланган ҳисобланади. Қийматлар 

ь
..., x
n
)S
2
кўпликлар чегарасига етганда эса гипотезасидан воз 
кечилади. S
1
 ва S
2
чегаралари критик қийматлар ҳисобланади. 
Критик соҳа чегарасини танлаш ишончлилик эҳтимоллиги 
даражасини қабул қилишга боғлиқ тасодифий қиймат 
тақсимот қонуни тўғрисида ахборатнинг тўғрилиги ҳақидаги 
гипотезани текширишда фойдаланилади. Олдиндан чамалашга 
тегишли усулларни қуйидаги уч гуруҳларга бўлиш мумкин (эксперт 
баҳолаш усуллари): 
-физик, физик-математик ва и н ф о р м а ц и о н 
моделларни ўз ичига олувчи моделлаштириш усуллари; 
-дастлаб тадкиқот натижаларида олинган ахборотлар билан 
интерполяция ёки экстраполяция қилинган;
-олдиндан баҳолашнинг статистик усуллари (экстраполяция 
усули). 
Дехқончиликда булардан учинчи усул кенг қўлланилиб 
келинмоқда, шу боисдан унга кўпроқ тўхталамиз. 
Ишончлиликни олдиндан чамалашдаги экстраполяция методи 
асосида олинган баҳоланувчи параметрларнинг вақт бўйича ўзгариш 
жараенини ўрганиш ётади. Олдиндан чамалаш жараёни қуйидаги 
босқичлардан иборатдир: 
1. 
Дастлабки натижаларни синтез ва таҳлил қилиш, 
аниқловчи параметрни вақт бўйича ўзгаришини кўрсатувчи 
графикларни қуриш. 


78
2. 
Чамаланувчи (олдиндан баҳоланувчи) параметр ўзгари-
шини ифода этувчи эмпирик формулаларни танлаш ва улар 
асосида тегишли графикларни қуриш. 
Қишлоқ 
хўжалигига 
тегишли 
учинчи 
усулда 
экстраполяцион графикларни қуриш кенг қўлланилади. 
Чизиқли функциянинг умумий кўриниши қуйидаги формула 
билан ифодаланиши мумкин: 
Y= a 
о
± b Х

бу ерда a
ва b - ўзгармас коэффициентлар. 

Download 2,97 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   43   44   45   46   47   48   49   50   ...   169




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish